Uloga žena na selu je nemerljiva, jer osim što se bave kućnim poslovima i brinu o porodici, uglavnom nisu vlasnice imanja, ali su zato glavna radna snaga na njivama. Sve više se ističu i kao preduzetnice, ali njihov rad često ostaje nevidljiv i nedovoljno vrednovan.

Imaju ideje, ali i iskustvo

Zajedničkim snagama pokušavaju da se izbore za mesto koje im pripada, angažujući se kako bi promovisale mesta u kojima žive i rade, očuvale tradicionalne zanate, gastronomiju, manifestacije … O tome svedoči i Udruženje žena iz Valjevske Kamenice, koje je aktivno više od dve decenije, ali je tek ove godine zvanično registrovano kao prvo udruženje građana ovog tipa na području Valjeva. Broji četrdesetak članica od kojih je dvadestak stalno aktivnih, najmlađa ima 25, a najstarija oko 75 godina.

”Mi mlađe imamo ideje, a starije imaju iskustvo i na taj način se dopunjujemo u našem radu. Trudimo se da očuvamo tradiciju, tradicionalna jela, narodnu radionst i da predstavimo naše mesto. Sela zamiru, te nam je želja da se o Valjevskoj Kamenici čuje i van Valjeva.

Osnovni nam je cilj druženje, da učestvujemo na raznim manifestacijama, a ove godine smo posebno ponosne što smo bile nosioci manifestacije ”Petrovdanski dani” zajedno sa školom, crkvom, mesnom zajednicom i fudbalskim klubom.

Naši planovi su da i dalje ostanemo nosioci manifestacije, kao i da privučemo još mladih žena da nam se pridruže, mada su nam starije žene velika podrška u radu”, kaže Mira Simić, predstavnica Udruženja žena iz Valjevske Kamenice.

Iz Unije žena poljoprivrednica Srbije podsećaju da su na samom početku, pre par godina, bile suočene sa brojnim problemima od kojih je prvi bio mali procenat žena vlasnica poljoprivrednih gazdinstava do nekih pet posto, a sada je ta brojka prešla 30 odsto.

Žene često nevidljive u ekonomskim statistikama

Ljubica Marković, zastupnica Unije žena poljoprivrednica Srbije navodi da ima određenih pomaka, kao što je brendiranje proizvoda.

”Poljoprivredna gazdinstva nemaju status preduzetničkih radnji, već mogu biti registrovana kao komercijalna domaćinstva, što mislim da treba izjednačiti sa vidi da izlazi u prvi plan je podrška preduzetništvu žena na selu preduzetničkom radnjom.

Mi smo pokušale da konkurišemo kod Ministarstva privrede kao poljoprivredna gazdinstva, ali mislim da će nas odbiti i da će tražiti da bude registrovana preduzetnička radnja. To je sledeći korak na kojem treba poraditi”, navodi Ljubica Misarković.

Naša sagovornica kaže da su žene poljoprivrednice često nevidljive u formalnim ekonomskim statistikama, jer nisu registrovane kao nosioci gazdinstva, da je njhova zarada u mnogim slučajevima niska, a radno vreme često nije striktno definisano, što utiče na loš balans između privatnog i profesionalnog života.

One su nosioci višestrukih obaveza – osim što rade na gazdinstvu, one brinu i o porodici, što dodatno otežava njihovu ekonomsku situaciju. Otežan im je pristup finansijskim sredstvima, zemljištu i tehnologijama, i uglavnom su isključene iz procesa donošenja odluka na lokalnom i državnom nivou.

Podseća i da iako zakonodavni okvir prepoznaje ravnopravnost žena, u praksi poljoprivrednice često nemaju jednak pristup pravima i resursima u odnosu na muškarce. Nedostatak formalnog zaposlenja i socijalne sigurnosti za žene u poqoprivredi dovodi do toga da mnoge od njih nemaju pristup penzionom i zdravstvenom osiguranju.

”Kako bi poboljšali stanje i osnažili žene u poljoprivredi Kolubarskog okruga potrebno je omogućiti specijalizovane subvencije kako bi mogle da unaprede svoja gazdinstva i postanu ekonomski nezavisnije. Uvesti povoljne kredite namenjene ženama preduzetnicama u poljoprivredii za kupovinu zemljišta i opreme.

Neophodno je razviti mehanizme koji im omogućavaju da kombinuju rad u poljoprivredi sa porodičnim obavezama, poput fleksibilnog radnog vremena ili zajedničkih modela gazdinstva.

Povećati dostupnost zdravstvenih i penzionih osiguranja, a posebno je važno pokrenuti lokalne kompanije i inicijative koje će osvetliti važnost uloge žena u ruralnim zajednicama i poljoprivredi”, naglašava  Ljubica Marković, zastupnica Unije žena poljoprivrednica Srbije.

Ona napominje i da žene treba ohrabiti da se aktivnije uključuju u lokalne i regionalne organe odlučivanja, kao i  da preuzmu vodeće uloge u zadružnim organizacijama, jer, kako je naglasila na području Kolubarskog okruga ne postoji nijedna ženska zdruga.