Dan žena koji se obeležava 8. marta je dan kada se dublje osvrće na položaj žene u društvu, po političkom, socijalnom i ekonomskom aspektu. Žene su se vekovima borile za bolje pozicije i jednaka prava, ali kada se jasno sagleda položaj žena u poljoprivredi on i dalje nije na zavidnom nivou. Razgovarali smo sa Jelenom Ružić, predsednicom „Ženskog udruženja kolubarskog okruga“ o ciljevima za koje se one bore i generalnom stanju i položaju žena u ruralnim sredinama.
Foto:Jelena PopovićŽene na selu pod stegama stereotipa
Jelena Ružić ističe da je položaj žena u poljoprivredi i ruralnim sredinama u velikoj meri lošiji u odnosu na one koje stanuju u urbanim sredinama.
„Žene u ruralnim područjima su i dalje pod snažnim stegama stereotipa, retko su vlasnice zemljišta i imovine jer se često odriču iste u korist muških članova porodice. One retko donose odluke i kada se gazdinstvo vodi na njih“, rekla je sagovornica našeg portala.
Kako kaže, ono što jeste dobro je to što se na državnom nivou prave različite promene u cilju smanjenja tih razlika.
„Ono što je najkonkretnije jeste davanje primata ženskim gazdinstvima prilikom subvencionisanja. Međutim, ono što nije dobro u tom procesu je to što se taj primat često menja, na primer lokalne samouprave raspišu poziv i kažu da će prioritet imati gazdinstva u vlasništvu žena, a onda nakon godinu dana raspiše novi krug subvencija gde primat imaju mladi poljoprivrednici“, rekla je naša sagovornica.
Foto:Jelena MajstorovićUdruživanjem i međusobnom podrškom žene mogu da urade mnogo
Njihovo udruženje je u poslednjih godinu i po dana sprovodilo nekoliko programa, a neki od njih se odnose baš na ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi. Osnovali u žensku pijacu, to jest web platformu kroz koju su poljoprivrednice iz Kolubarskog okruga imale priliku da plasiraju svoje proizvode na teritoriji grada Beograda.
„U roku od 45 dana ta platforma je tokom pandemije i vanrednog stanja ostvarila promet od 940 hiljada dinara koje su direktno otišle u ruke poljoprivrednica iz ovog okruga. Takođe, sprovodimo program koji se tiče nevidljivog rada žena na selu, odnosno toga da je njihov rad koji ulažu u održavanje domaćinstva, gazdinstva nepriznat od društva. Povodom toga smo pokrenuli kampanju pod nazivom „Ko kosi, a ko vodu nosi“ u koju su uključene i mnoge javne ličnosti na nacionalnom nivou“, rekla je Jelena Ružić.
MOŽDA VAS ZANIMA
Mnoge žene su odlučile da se udružuju kako bi promovisale domaće proizvode, a prema mišljenju naše sagovornice sjajna je stvar kada žene uvide da udruživanjem i međusobnom podrškom mogu da naprave nešto veliko. To je onaj prvi korak koji je jako važan.
„Međutim, situacija je takva da su se donatori za male organizacije povukli, ostali su veliki donatori koji idu na velike organizacije, te se mala seoska udruženja sve češće gase i ne mogu da se izbore za fondove“, rekla je naša sagovornica.
Komentari