Bolna tačka svakog srpskog sela jeste odlazak stanovništva u gradove. Oni koji su nekada živeli u selu i preživljavali od poljoprivrede, danas jednostavno više ne vide perspektivu njihovog ostajanja. Pored toga mladići nisu zainteresovani za ženidbu, a devojke traže muževe u gradu gde su uslovi za život bolji, ističe dipl. inž. Smail Ejupović iz PSSS Novi Pazar.
Možda vas zanima
“Na području Sandžaka ruralno stanovništvo ima signale za svega nekoliko televizijskih stanica, fiksni telefoni postoje samo u nekim selima, a poljoprivrednici nemaju naviku da čitaju novine. Kao i u mnogim drugim selima kulturni događaji gotovo i da ne postoje”, ističe Smail.
Poljoprivrednici se zbog svega ovoga osećaju zapostavljenim i zaboravljenim od svih, a posebno se osećaju zapostavljenim kada je reč o dodeli nekih pogodnosti i subvencija, naročito oni koje daje ministarstvo poljoprivrede. Seosko stanovništvo zbog toga ne vidi perspektivu života na selu, mladići nisu zainteresovani za ženidbu a devojke traže muževe u gradu gde su bolji uslovi za život. Nažalost, jedino mesto susreta je kafana i seoska prodavnica, dodaje ovaj stručnjak.
Kako bi se podigao kvalitet života na selu, informacije, televizija, telefon, kultura i zabava su segmenti koji moraju biti lako dostupni. Takođe, veoma se važne i novine i brošure sa temama koje se tiču poljoprivredne proizvodnje, uzgoja životinja, mehanizacije, trgovine i marketinga. Osim toga treba osnivati klubove i centre gde će se oni okupljati i razmenjivati informacije i ideje o raznim poduhvatima i vršiti obuke iz ljudima interesantnih oblasti.
Seoskom stanovništvu bi posebno trebalo objasniti tematiku kapitala i reći im da je lako uzeti, ali je teško vratiti novac. Takođe, potrebno im je obrazložiti da ukoliko se izvrši pravilno ulaganje u razvoj sela, seoskog turizma i celokupne poljoprivredne proizvodnje onda je i njihov razvoj izvestan. A život na selu će im biti mnogo bolji i kvalitetniji, ističe dipl. inž. Smail Ejupović.
Komentari