Istraživanje o migratornim namerama stanovništva u ruralnim područjima, koje treba dublje da sagleda razumevanje izbora ljudi za ostanak na selu, isticanje tih prednosti, ali i ključnih izazova sa kojima se seosko stanovništvo suočava, jedan je od ciljeva projekta ”Ostati ili otići – indentifikacija migratornih namera stanovništva na ruralnim prostorima’’.
Ovaj projekat deo je građanskog naučnog istraživanja koji finansira Centar za promociju nauke i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a nosilac je Geografski institut ”Jovan Cvijić” – Srpske akademije nauka i umetnosti. Realizuje se na području Moravičkog, Zlatiborskog i Kolubarskog okruga, a među sedam lokalnih samouprava u kojima će biti sprovedeno istraživanje su Valjevo i Ljig.
Možda vas zanima
”U mojoj mesnoj zajednici ima dosta mladih ljudi, ima dosta dece. Do kraja godine biće rođeno desetoro dece, i to je veoma lepo. Ali, mi imamo problem pijaće vode. To smo pokušavali da rešimo na više načina, ljudi su u domaćinstvima kopali arterske bunare, ali nisu nalazili vodu. Tako da kada bi lokalna samouprava, nekim projektom omogućila da dobijemo gradsku vodu, dosta bi nam to pomoglo.
Mnogo mladih ljudi iz Klanice radi u gradu, ali žive i održavaju svoja domaćinstva na selu. Poznajem mnogo mojih vršnjaka koji su napustili selo, preselili se u grad, upravo zbog problema pijaće vode”, priča Marko Glišić, meštanin sela Klanica kod Valjeva i član saveta istoimene Mesne zajednice.
Ovo je samo jedan od primera, koji će želeti da čuju istraživači, tokom obilaska izabranih sela. A u planu im je da pored valjevskij i ljiških sela, posete i žitelje sela na teritoriji Užica, Loznice, Priboja, Bajine Bašte i Čajetine.
”Odabrali smo regionalni pristup jer nam je bilo potrebno da nađemo te svetle primere kojima se mogu motivisati ljudi da ostanu i da pokažemo kako je moguć lep život na selu. Cilj je da spoznamo sve pozitivne i negativne strane života na selu, ali iz ugla samog pojedinca.
Interesuje nas doživljaj samog seljaka, koji će nam reći koje su prednosti, a koji izazovi sa kojima se suočava. Želja nam je da to sve povežemo sa karakteristika naselja koje smo odabrali i na taj način da vidimo koje su to zakonitosti i objektivno sagledamo šta je to uticalo na njihove razloge da ostanu da žive ovde”, pojašnjava Marija Drobnjaković, viši naučni saradnik u Geografskom institutu ”Jovan Cvijić” SANU.
Na području grada Valjeva anketari će obići 29 naselja, beležiti razmišljanja i namere stanovnika na seoskom području. Kako je kazao Miloš Krstić, član Gradskog veća, grad Valjevo ima dobre primere ostanka i života na selu, te da će obići i ljude koji su tu vikendom ili se vraćaju jednom u toku godine ”da vidimo koji su njihovi razlozi zbog čega su otišli sa sela i da li možemo pomoći da se oni vrate na selo”.
”Smatram da su nas odabrali, zato što naša sela, još uvek žive. Imamo dovoljan broj poljoprivrednika koji žive na selu. Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava se trude da kroz podsticajne mere za ruralni razvoj, pomognu poljoprivredne proizvođače da mogu da se bave održivom poljoprivrednom proizvodwom i da imaju dovoljno novca kako bi izdržavali svoje porodice.
Pored tog ekonomskog dela koji je nezaobilazan, ljudi koji žive na selu imaju poseban mentalitet, način ophođenja, rada i to treba zaštiti. Raznorazni su načini ko to može uspeti i zato se nadam malo većem angažovanju, pre svega, poljoprivrednih proizvođača u organizovanju, kroz razne manifestacije, kroz zadružni život koji bi trebalo da bude u fokusu i ministarstva i lokalnih samouprava”, rekao je Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
Po rečima Marije Drobnjaković iz Geografskog instituta ideja je da dokumentuju afirmativne priče koje na lep način predstavljaju život na selu, drugačijeg nego što smo do sada naučili iz dosadašnjeg shvatanja o selu, ili one koje autentično predstavljaju grad Valjevo i druge opštine.
”Nameravamo da to publikujemo i učinimo dostupno javnosti, umrežimo sa drugim primerima iz drugih opština i objavimo na sajtu Geografskog instituta i partnera na projektu, kako bi postigli finalni cilj – da motivišemo druge da ostanu da žive u ruralnim prostorima”, najavljuje naša sagovornica.
Komentari