Uticaj nekadašnjeg Austro-Ugarskog carstva na kulinarsku ponudu Vojvodine ogleda se u jelovnicima restorana domaće kuhinje, salaša i čardi. Štrudla, kitnikez i gomboce sa šljivama ili drugim sezonskim voćem dezerti su koji se tradicionalno služe posle nedeljnog ručka u Vojvodini, a smatraju se delom austrougarskog gastronomskog nasleđa. Jedna Novosađanka odlučila je da sačuva tradiciju spremajući bečki išler – kolač bogatog ukusa koji odiše istorijom i raskošom austrougarske prestonice.
Mira Mladenović ovu poslasticu pravi već 43 godine po receptu koji je dobila od svoje svekrve. U aprilu prošle godine, odlučila je da se u potpunosti posveti proizvodnji bečkog išlera i omogući svima da osete kvalitet sastojaka tog dezerta čiji je originalni recept deo njenog porodičnog nasleđa.
Možda vas zanima
„Recept za ovu poslasticu su iz Beča doneli naši preci, Vasiljka i Živko Milić dvadesetih godina prošlog veka, a u našoj porodici prenosio se kao najveće blago. Njih dvoje su otkrili sastojke bečkog išlera rođacima koji su držali poslastičarnicu u Sremskim Karlovcima i oni su isti svrstali u svoju ponudu“, rekla je Mira Mladenović.
Kitnikez – najstariji vojvođanski slatkiš od dunja
Namirnice koje ulaze u sastav ovog kolača uključuju puter, orahe, brašno, šećer, pekmez od kajsija koji se kuva specijalno za ovaj kolač jer mora biti određene gustine i kiselosti, kao i čokolada od koje se pravi umak. Recept je prema rečima naše sagovornice do dan danas ostao isti.
„Umesi se testo koje mora da odstoji dva sata, a potom se razvija i vade se pločice koje se ređaju u pleh i peku. Te pločice se potom spajaju pekmezom od kajsija i odlažu u frižider gde stoje još pet, šest sati da kore upiju pekmez“, otkriva naša sagovornica.
Prema njenim rečima, nakon toga se pravi umak od čokolade u koji se kolač umače samo sa jedne strane. Kada čokolada očvrsne, kolač je spreman za ukrašavanje, a pre isporuke neophodno je da odstoji 2 dana.
I spoljašnjost ovog neodoljivog kolača dovedena je do perfekcije. Mira Mladenović bečke išlere ručno ukrašava zlatnom, srebrnom i ostalim jestivim bojama.
„Stavljam i ukrase u dogovoru sa klijentom. Motivi koje crtam po kolačima mogu biti inicijali ili umetničke šare, sa biserima, srcima i slično. Takođe, na kolaču se može ispisati ime ili logo što najčešće naručuju preduzeća na poklon poslovnim saradnicima“, objašnjava ova Novosađanka.
Bečki išler je naišao na veoma pozitivne reakcije kod svih onih koji su ga probali. Naša sagovornica kaže da ovaj kolač ljudi kupuju kao poklon za svečane prilike, ali i svi oni koji žele da uživaju u bogatom ukusu koji zadovoljava sva čula i topi se u ustima.
„Kolači se najčešće kupuju za prilike kao što su devojačke večeri, veridbe, venčanja, krštenja, slave i rođendani, ali ih uzimaju i porodice koje za svoju dušu žele da probaju bečki išler. Svi oni koji prvi put vide ovaj kolač prvo se oduševe njegovim izgledom, a kada probaju ističu da ostavlja slasan osvežavajući ukus“, rekla je Mira Mladenović.
„Kuvanje je kao ljubav. Ili se predajte ili ne ulazite u to“, reči su američke kolumnistkinje Harijet Van Horn. Naša sagovornica, sa velikom količinom ljubavi i strpljenja sprema ovaj kolač duge tradicije i bogatog ukusa. Od ove poslastice ona je napravila prava mala, ručno rađena remek-dela koja odišu velelepnošću bečkih dvorova i raskošom kraljevskih čajanki.
Ali ono što je najvažnije, Mira Mladenović teži negovanju tradicije i omogućava ljudima da se bolje upoznaju sa njom kroz svoje slasne poslastice koje sa svakim zalogajem vode u vremeplov.
Komentari