Manifestacija “Miholjski susreti sela” u Braničevu okupila je veliki broj domaćica i domaćina koji su izložili svoje tvorevine i promovisali starinske zanate. A među njima je i ŠLINGANJE. Evo šta je i koliko je danas rasprostranjeno.

Šlinganje je starinski zanat koji se radi na šivaćoj mašini, a kao rezultat dobijaju se divne šare, miljei, koje možemo videti na narodnim nošnjama širom Srbije. Iako je u pitanju lepa delatnost, naša sagovornica, koja je izložila svoje radove na manifestaciji, ističe da ne zna nikoga ko se još bavi šlinganjem.

“Ovde u Srbiji nisam nikog srela da to radi u ovo vreme. Izgleda da sam ja jedna od poslednjih.”

Običaji se menjaju, ali naša sagovornica smatra da će se ovo umeće tek ceniti. Ali da nažalost tada neće imati ko da ga sprovodi u delo. Sada se starinska garderoba ne nosi, ali se koristi peškir za kićenje. Kaže da joj je potrebno dva dana da ga sašije, i da uživa u tom poslu.

Njene radove najviše kupuju turisti, jer kako kaže, naši su slabo zainteresovani. Ostaje nam da se nadamo da će ovaj zanat odoleti vremenu i krasiti narodnu nošnju i decenijama koje dolaze.

Vez se razlikovao od jednog kraja Srbije do drugog. Beli vez je bio jako popularan u Vojvodini i u gradskim sredinama, a njegova najpopularnija vrsta je šlinga ili šlingeraj. On je tokom 19. veka iz srednje Evrope stigao u naše krajeve i vezilje su kupovale posebne crteže sa motivima biljaka ili cveća i nanosile na tkaninu.