Vodenica na plaži – turistički dragulj na reci Lopatnici

Vodenica na plaži – turistički dragulj na reci Lopatnici

Mala plaža pokraj Lopatnice u selu Bogutovac, koja je pored Studenice i raške najpoznatija reka na levoj obali Ibra, samo je jedna mnogih plaža na planinskim rekama kraljevačkog kraja koju su preduzimljivi vlasnici i zaljubljenici u prirodu Dragan i Branislav Matović pretvorili u mali raj na obali naše najčistije i najočuvanije reke. U srcu ovog sve posećenijeg i privlačnijeg odmarališta nalazi se najstarija vodenica u na Ibru koja lepo uređenom odmaralištu daje posebnu privlačnost i lepotu.

 Vodenica na plaži - © Milanko Danilović/Agromedia

Familija Matović iz Bogutovca, sela udaljenog dvadesetak kilometara jugozapadno od Kraljeva, od vajkada uživa ugled dobrih domaćina, vrednih i čestitih ljudi predodređenih na uspeh u svakom zanimanju i poslu kojih se prihvate, od takozvanih intelektualnih za koje su potrebne visoke škole, pa do onih zanatskih, esnafskih za koje je preko potrebna obdarenost, upornost i jaka volja ako čovek želi da se izdigne iz osrednjosti. Oni koji dobro poznaju rodoslov Matovića nemaju nikakvu dilemu da su za ime i ugled ove familije veoma zaslužni kafedžije i vodeničari, od davnih vremena do današnjih dana.

Matovića kafana i Matovića vodenica su izrasle u svojevrsne društvene institucije. Čuvenom kafanom, najstarijom u kraljevačkom kraju, već nekoliko decenija gazduje poznati kafedžija Miro Matović koji je imao priliku da ugosti mnoge ambasadore i druge diplomate stranih država, ministre, glumce, sportiste i druge javne ličnosti kojima je bila čast, kako su često isticali u knjigama utisaka, da budu gosti jednog od najpoznatijih srpskih ugostitelja.

Dva ipo veka Matovića vodenice

I pored toga što brašno sa potočare gotovo svi cene, pravih vodenica-potočara u Srbiji ima jako malo. Zahvaljujući svojim precima, koji su im ostavili tradiciju i posao, složna braća Dragan i Branko Matović sačuvali su nasleđenu vodenicu u Bogutovcu, staru dva i po veka. Sagradio ju je Draganov i Brankov pradeda Ilija, Karađorđev ustanik, 1780.godine, nasledio je njegov sin Dragutin, pa Aleksandar otac sadašnjih vlasnika.

 Vodenica na plaži - © Milanko Danilović/Agromedia

„Zahvalnosti prema njima, zvuk vodeničkog točka ovde nije ugašen niti će biti. Dolasci u vodenicu nikada nisu bili, a posebno nisu danas, samo potreba da se samelje kukuruz, pšenica, proso, trikital, ječam, u poslenje vreme heljda i druge žitarice, nego je to poseban društveni i psihološki događaj. Dakle, vodenica nije samo izvor zdrave hrane, već i pravi eliksir za dušu, jer podstiče zdravo razmišljanje i dobro raspoloženje“, kazuje vodeničar Dragan Matović.

Osim što i u ovim vremenima danonoćno melje vodenica braće Matović na Lopatnici u letnjem periodu postala je stecište na stotine onih gostiju koji žele da pobegnu od gradske vreve, letnje žege i zagađenog Ibra, a nemaju novca za morske destinacije. Odmah do vodenice su lepo uređeni bazeni, za decu i odrasle, zatim vir u Lopatnici. Posebna atrakcija je takozvani buk „čuvenih hiljadu Tajlanđanki“, objašnjavaju Dragan i Branko, pokazujući mesto ispod vodeničkog kola gde snažni slapovi masiraju sve, od temena glave do peta ljubitelja ove vrste osveženja.

Vodenica na plaži - © Milanko Danilović/Agromedia


Na licu mesta gosti mogu dobiti hladno piće i hranu iz autentične domaće kuhinje, u kojoj su prava srpska proja i pogača specijaliteti koji se najviše traže.

„Nema tu nauke, sve što je potrebno za kuhinju jeste ljubav prema njoj, kao i volja i želja da obradujete vaše najdraže lepim ukusima, a među nima nije samo vaša rodbina i prijatelji, nego i znani i nepoznati gosti“, kazuje Draganova i Brankova majka Gordana po čijim se receptima sprema svako jelo u Matovića odmaralištu.

Zdravo prirodno okruženje prednost Matović odmaralište

Priroda je bila darežljiva prema celom bogutovačkom kraju, od Ibra pa sve do Čemerna. Ispod ove planine,na 1080 metara nadmorske visine, izvire i dan danas naša najčistija reka koja celim tokom u dužini od 32 kilometra ima svoju nesvakidašnju kristalnu bistrinu i hladnoću. U svom gornjem toku nazivaju je Tolišnica po istoimenom selu a u srednjem i donjem toku-Lopatnica.


Vodenica na plaži - © Milanko Danilović/Agromedia

Mnogi Kraljevčani i posetioci Bogutovačke Banje u letnjim mesecima osveženje nalaze u bistroj vodi ove reke, njenim prelepim virovima i brzacima. Lopatnica je bogata ribom, najviše pastrmkom i oduvek je bila privlačna za brojne ribolovce iz Kraljeva ali i drugih mesta u okruženju.


U celom kraju i lovni turizam je u stalnoj ekspanziji posebno na planini Troglav koja se nalazi na levoj obali Ibra, naspram planine Stolovi i srednjovekovne tvrđave Maglič. Na glavnom planinskom grebenu nalaze se tri živopisna vrha, jedan za drugim, na kratkom međusobnom odstojanju, sličnih visina po čemu je i planina dobila ime. Najviši vrh Troglava je Kom visok 1178 metara, zatim Južni i Severni vrh koji su sve privlačniji planinarima iz cele zemlje.

Pozicija planine je takva da pruža izuzetan ugođaj u pogledima na Kraljevo, Dragačevo, dolinu Zapadne Morave, Čačak, Rudnik na Severu, kao i neverovatan pogled na zapadne padine i grebene Stolova.

Vodenica na plaži - © Milanko Danilović/Agromedia

Nerešen status Bogutovačke banje najveći problem

U bogutovačkom kraju, naročito u priobalju reke Lopatnice iz godine u godinu raste broj domaćinstava koja se uspešno bave seoskim turizmom. Međutim, nerešen status obližnje Bogutovačke Banje, koja radi samo zahvaljujući meštanima, predstavlja ograničavajući faktor bržeg razvoja.

„Prva ispitivanja sastava vode Bogutovačke Banje urađena su 1835. godine po naredbi tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića. I te analize i sve kasnije potvrdile su njena izvanredna svojstva u lečenju nekoliko bolesti, pre svega neuropsihijatrijskih, zatim visokog pritiska i drugih oboljenja. S pravom je zovu Neuron banja,ili rajem za živce. Međutim, od uvođenja stečaja pre pet godina grad Kraljevo i država ne čine gotovo ništa da banja radi punim kapacitetom što je u interesu svih, naročito obolelih“, kaže Dragan Matović.

U Bogutovcu u obližnjim selima još se priča o 1985. godini kada je u Bogutovačkoj Banji zabeležen rekord u broju posetilaca – 8.873 i broju noćenja – 68.673. Meštani su jedinstveni u mišljenju da bi se rešenjem statusa Bogutovačke, privatizacijom, privatnim javnim partnerstvom ili na neki drugi način, stvorili značajni preduslovi za brži ekonomski razvoj celog kraja i zaustavljanje višedecenijske migracije. Od rešenja višegodišnjih problema ovog još uvek čuvenog banjskog lečilišta korist bi imali svi, počev od gostiju i meštana do same banje, grada i države.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica