Turistički potencijal salaša u okolini Novog Sada prvobitno nisu prepoznali i iskoristili novosađani, već jedan Dalmatinac iz Splita. Biznis plan, Aleksandra Samardžiju – Spliću, odveo je sa mora u ravnicu. Salaš 137 više od 20 godina prava je turistička atrakcija, veliki ranč sa restoranom, smeštajem, konjima i divnim osobljem – mesto je koje preporučuju svi iskusni vodiči.
„Kao što u čitavoj Srbiji raste broj stranih turista, tako raste i na Salašu 137. Impresije stranaca su vrlo specifične, imali smo grupu gostiju iz Australije kojima se najviše dopalo blato. Pored hrane, muzike i svega ostalog, najveći šok za njih je bilo blato zato što žive u sredinama gde imaju pesak i fin travnjak, ali nikada nisu videli blato. Pogoditi šta stranom turisti može da bude atraktivno je jako teško“, ispričao je anegdotu Aleksandar Samardžija.
Možda vas zanima
Možda jeste teško, ali je Aleksandru ipak pošlo za rukom. Ovde se jednom prilikom zatekao i svetski virtuoz na violini Najdžel Kenedi. Na Salašu 137 proveo je 3 dana, toliko mu se dopalo da je uveče i svirao zajedno za tamburašima. Greškom je zamenio kutiju sa violinom sa muzičarom Jovicom.
„Jovica je tog jutra pozvao i besan rekao da mu nije tu violina, nije ni znao da je ta koja je ostala kod njega vredna 2,5 miliona dolara. Brzo se vratio na salaš, gde su i razmenili violine, pa se šokirao kada je shvatio koliko košta“, rekao je Splića.
Redovan gost Salaša 137 je i pisac Ivan Tolkin, kada smo ga upitali šta bi preporučio nekom ko nikada nije bio na salašu, šaljivo je odgovorio.
„Da dođe da jede, da pije, da spava, ako ima ljubavnicu to je odlično. Može da se napije i posle ne mora nikome da objašnjava gde je bio, možda je imao neki sudar“, rekao je kroz zagonentni osmeh Tolkin.
U njegovom društvu sedela je i Andrea iz Makedonije.
„Koliko znam ovako nešto ne postoji u Makedoniji, bukvalno sve mi se dopada. Najviše volim da naručim kupus salatu i popaj salata je baš dobra“, rekla je Andrea, a Ivan je dodao da je rakija odlična, naročito šljiva i od mesa rozbratna.
A šta se dopada onima koji ne vole meso?
„Meni atmosfera sigurno, ja ne jedem baš meso, tako da nije da sam osoba koja može mnogo da uživa u specijalitetima, nisam gurman generalno, atmosfera je divna i slatkiši su odlični, ovakvo mesto ne može svugde da se vidi”, rekla je Milica Brašanac koja se pre nekoliko vratila sa studija u Italiji.
Svako ima svoj razlog zašto dolazi i voli Salaš 137, ali jedno je sigurno, nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i svako ko je došao jednom uvek se vraća.
Sagovornici:
Aleksandar Samardžija Splića, Salaš 137
Ivan Tolkin, pisac
Milica Brašanac
Komentari