Mnogima je teško da se odluče kada su Rudno i istoimena visoravan u parku prirode i rezervatu biosfere Studenica-Golija lepši. Da li u proleće kad se sve budi, počev od izmešanih četinarskih, brezovih i hrastovih šuma do nepreglednih proplanaka ispresecanih desetinama bistrih potoka, ili pak zimi kad se ceo kraj zaodene belim pokrivačem odišući nestvarnom lepotom. Ovu večitu dilemu ne odlučuju se da reše ni meštani ali ni brojni gosti koji su i ove zime popunili pansione i apartmane rudnjanskih domaćina, uprkos velikoj snežnoj mećavi, koja je na Rudnu i čitavom podgolijskom kraju vladala nekoliko dana.
Polovinom prošle nedelje jak sneg na Rudnu i celom podgolijskom kraju na 1.100 metara nadmorske visine padao je neprestano punih 30 sati, dostigavši visinu od preko jednog metra. Najveće probleme pravio je olujni vetar koji je na pojedinim putnim pravcima i nezaštićenim zaseocima pravio smetove i do tri mestra. Snežna mećava kod rudnjanskih domaćina, koji se bave seoskim turizmom, zatekla je tridesetak gostiju mahom iz Beograda i Novog Sada, ali i iz nekih drugih mesta u Srbiji, među kojima je bilo najviše dece.
Par dana Rudno je bilo odsečeno od sveta. Prilazni putevi od Gradca i Studenice bili su zavejani, kao i nekoliko puteva prema desetak rudnjanskih zaseoka. Na nekoliko sati sela su ostala bez struje, telefonskih veza. Stvari u svoje ruke uzeli su radnici kraljevačkog i novopazarskog preduzeća za puteve, navikli na zimske uslove rada na Rudnu, i za kratko vreme s teškim mašinama probili su i očistili sve važnije putne pravce u kraju. Monteri Elektrodistribucije iz Raške u rekordnom roku otklonili su kvarove na niskonaposnkoj mreži. Život je brzo normalizovan.
Možda vas zanima
„Zime su na Rudnu pune čari i nesvakidašnje lepote ali često mogu da budu jake, snežne, hladne i duge, ne volim da kažem surove. Nalazimo se na Goliji i Radočelu i mi smo se navikli na takve vremenske prilike i uslove života. Ovde se u trenu menja vreme tako da se često tokom dana promene četiri godišnja doba. Treba imati u vidu da Rudno ima najviše sunčanih dana u godini u celoj Srbiji, u bivšoj Jugoslaviji odmah iza Hvara, što je blagodat koju nema nijedno mesto u našoj zemlji“, kaže rudnjanski domaćin Rasko Milošević koji se sa suprugom Dragicom više od 10 godina uspešno bavi seoskim turizmom.
Kako kažu stručnjaci ovde se udiše najčistiji vazduh na Balkanu, a prisutna je i ruža vetrova, povoljna klima i drugi jako povoljni uslovi. A kad ih zadese vejavice, mećave, navikli su i domaćini i njihovi gosti, koji uživaju u svakom danu i svakom godišnjem dobu, kaže nam Dragica.
Velika snežna vejavica na Rudnu je polovinom prošle nedelje zatekla brojne goste, među kojima je najviše dece na zimskom raspustu, koji godinama ne menjaju mesto za odmor. Rudno je uvek prvi izbor. Ni visok sneg, ni jak vetar i visoki smetovi nisu ih sprečili da svaki pogodan trenutak iskoriste za skijanje, sankanje i šetnje posle kojih je svaki obrok u brvnarama, pansionima i apartmanima Raska i Dragice Milošević, Milijane i Bogoljuba Šeklera, Slađe Sretović i drugih domaćina još ukusniji, san mirniji, duži i lepši.
„Imamo tradicionalne goste iz gradova i mesta u Srbiji ali i celog sveta. Trenutno su kod nas domaći gosti, a strani su najavili dolazak s početka proleća. Obožavaju prisnu domaću, gotovo porodičnu atmosferu, zdravu hranu, smeštaj u brvnari u kojoj se još oseća opojni miris čamovine. Jaka zima, kažu da im prija. Ne razmišljaju kao u gradovima o tome koliko je kog dana vazduh zagađen, ne prate izveštaje o aerozagađenju jer znaju da su klima i vazduh idealni, tako da su spokojni“, dodaje Dragica.
Deca najdraži gosti
Čim je u svet otišla vest da su pristupni putevi ka Rudnu od Gradca i Studenice pročišćeni u ovaj centar seoskog turizma na teritoriji Kraljeva, stiglo je još tridesetak gostiju, ponajviše dece koja će u ovom turističkom raju ostati do kraja zimskog školskog raspusta.
Tri brvnare Milijane Šekler popunjenе su ceo januar, a već se rezervišu mesta za februar i celo proleće.
„Voleli bismo da čujemo poneku primedbu od strane gostiju da bismo znali šta da popravimo, promenimo i unapredimo da bi im bilo lepše, udobnije. O tome sa njima često razgovaramo, pitamo ih da se i mi ne uljuljkamo u samozadovoljstvo. Međutim, svi od reda kažu da nešta ne menjamo, da im je kod nas najlepše. Trudimo se da svima izađemo u susret, naročito u izboru hrane za decu. Obožavaju proizvode od heljde, koji su zaštitni znak mog domaćinstva i restorana, počev od hleba od heljde, kačamaka, do pita i palačinki“, kazuje Milijana Šekler, pobednica prvog serijala „Kuhinja mog kraja“.
Osim u zdravoj hrani, gosti uživaju u šetnji utabanim stazama po rudnjanskim proplancima, deca u skijanju, grudvanju i sankanju koje često potraje i do ponoći. Hrabriji pešice naprave izlete do manastira Studenice i Gradca, udaljene osam, odnosno 10 kilometara od centra Rudna, ostali automobilima.
„Ovde na Rudnu sam sa dvoje dece, koja ovu visoravan ne bi menjala za najpoznatije planinske centre u Srbiji. Ovde nema automobilske buke, niti bilo kakvog zagađenja. Da ne pominjem nesvakidašnje gostoprimstvo, smeštaj i hranu i idealne uslove za odmor. Eto nas ponovo na sledeću zimu, verovatno i pre“, kaže Nada iz Beograda.
Komentari