Zbog vanrednog stanja mnogi su radili od kuće, pa su stan zamenili vajatom u seoskom okruženju, uz svoj računar i kvalitetan internet. Na osnovu protekla dva meseca pandemije izazavane koronavirusom, turististički radnici ocenjuju da će „novonastala kriza manje uticati na ovaj mali segment turizma nego na druge sektore“.
„Vanredno stanje popunilo je kapacitete svih objekata koji su radili, a uz to su stigla i dva od tri najveća godišnja praznika koji tradicionalno pune seoska domaćinstva. Većina domaćina je počela sezonu za Vaskrs, a bili su puni i za Prvi maj. Karakteristično za ovaj period je da su rezervacije umesto prosečnih dva i po dana, često bile celonedeljne, a bilo je i rezervacije smeštaja od 30 dana“, kaže Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig.
Prema njegovim rečima, u odnosu na isti period prošle, ove godine je tražnja za smeštajem u seoskom ambijentu bila veća za 30 procenata.
„Moglo bi se ako, nije prerano, zaključiti da ovakve krize pre mogu biti šansa za seoski turizam, nego li pretnja ili kataklizma, što će, nažalost u nekim poslovima biti neminovno“, smatra Ivanović, koji je jedan od začetnika udruživanja domaćinstava koja se bave seoskim turizmom na sajtu www.selo.rs
Možda vas zanima
Bilo je i onih domaćina koji iz predostrožnosti nisu primali goste, ali kažu da su iznenađeni brojem poziva od ljudi koji žele da dođu i borave na selu. Oni sa kojima smo razgovarali smatraju da će ova godina biti prekretnica što se tiče seoskog turizma, jer će mnogi otkazati letovanja u inostranstvu i odlučiti se za boravak u Srbiji i odmor na selu ili nekim manjim mestima.
„Pred svaki policijski čas koji je najavljen da će trajati duže od jednog dana imali smo i po deset poziva dnevno u kojima su nas praktično molili da dođu da spavaju kod nas, ali mi nismo hteli da rizikujemo. Kada se sve vrati u normalu i uz preuzimanje svih preporučenih mera počećemo da primamo goste. Neophodno je voditi računa ko dolazi, iz kog područja, moraju se primeniti sve propisane mere. Mi ćemo nabaviti maske, sredstva za dezinfekciju”, kaže Nikolinka Tomašević, vlasnica seoskog domaćinstva „Tomašević” iz Struganika, nadomak Mionice.
Prema njenim rečima, ono što je sigurno svi oni koji se bave seoskim turizmom ili imaju vikendicu, kuću na selu ili planini neće imati problema sa gostima ove godine.
Dragana Smiljanić Ećimović, vlasnica jedne beogradske turističke agencije koja izdaje porodičnu kuću u Slavkovici kod Ljiga, mišljenja je da će gosti i ove godine u selima boraviti u proseku tri do pet dana.
„Mi imamo prodatih aranžmana, ali čekamo šta će biti sa tim. Ovo nam je uvek bila rezervna varijanta, pa možda je sada vreme da ona dođe na prvo mesto. Nadamo se da će ove godine sezona biti dosta bolja, jer za sva druga turistička putovanja nismo sigurni kako će se odvijati“, rekla je Dragana Smiljanić Ećimović, ističući da nije realno da zbog novonastale situacije dođe do povećanja cene smeštaja.
I u domaćinstvu „Sajića kuća” u ljiškom selu Gukoš nadaju se uspešnoj sezoni, jer prema rečima Vere Sajić sezona u ruralnom turizmu traje tokom cele godine.
„Nesumnjam da će ovo biti dobra sezona. Svake godine je sve više i više gostiju. Mislim da će se ovaj segment turizma pre oporaviti nego veliki turistički kompleksi, hoteli … Oni imaju velike gubitke, a mali imaju male gubitke“, smatra Vera Sajić.
Seoski turizam lakše može da stane, a i lakše da se pokrene, napominje direktor Turističke organizacije Ljig uz podsećanje da ova grana turizma nije opterećena brojnim zaposlenim radnicima, zakupima, kreditima i kamatama. Malo je rizika i lako se adaptira na promenu tražnje, što ga čini segmentom turizma koji će lakše opstati ili će se lakše povratiti u ovakvim kriznim periodima, zaključuje Ivanović.
Komentari