Od početka prošle godine, usled pandemije virusa korona, naši građani su se okrenuli domaćem turizmu i istraživanju prirode i znamenitosti naše zemlje. Jedan vid turizma koji je dobio posebno na značaju je seoski turizam, odnosno poseta etno selima i ruralnim predelima koji nude upoznavanje tradicije i prirodnih bogatstava Srbije. Želeći da svima onima koji nisu upoznati sa lepotom Golije i istorijom manastira Studenica prikaže iste, Aleksandar Raković je rešio da obnovi dedovinu i na njenom mestu izgradi etno selo.

Foto:Aleksandar Raković

Želja za istraživanjem Golije bila je pokretač povratka dedovini

Ovaj dvadesetšestogodišnji Novosađanin kaže da mu je izgradnja etno sela ispunjenje dečačkih snova.

MOŽDA VAS ZANIMA

Marin gaj: Putokaz ka odmoru za dušu privukao i Kineze

Seoski turizam

29/12/2020

Centar za hiporehabilitaciju na obroncima Stare planine

Seoski turizam

20/12/2020

Brkin salaš – mesto gde vreme stoji, a život teče

Seoski turizam

01/12/2020

„Od moje srednje škole svaki raspust provodim tamo i trudio sam se da iskrčim livade, sredim voćnjake odnosno da vratim imanje u nekadašnje stanje, onako kako je bilo pre 70 godina po priči meštana. Obnovio sam izvore, zasadio nove voćnjake, izgradio pomoćne objekte” ,rekao je sagovornik našeg portala i osnivač etno sela „Raković”

Kako kaže, 2008. godine njegov otac je napravio vikendicu u selu i tada su počeli aktivno da odlaze tamo i od tada počinje obnova imanja. Ideja o  izgradnji etno sela rodila mu se pre 10 godina jer ga je oduvek nešto jako privlačilo u te krajeve i nosila ga je želja da istraži sve livade, šume, potoke, staze i ostale prirodne lepote svoje dedovine. U tom selu, kako kaže, živeo je njegov pradeda, a rodio se i njegov deda.

„Sa izgradnjom etno sela je započeto u maju 2020. godine, u doba korone, a od maja do novembra sam rasturio pet brvnara koje sam kupovao ili dobijao iz okolnih sela, od kojih su dve spojene u jedan objekat zbog komfora. Jedna od njih je mali muzej koji se nalazi u sklopu imanja i tu su smešteni etno predmeti kao što su lokalni spisi, razboj, preslica, stolarski alat, poljoprivredna oruđa, stare pegle i druge stvari”, rekao je Raković, koji je inače završio Saobraćajni fakultet i radi u sferi drumskog prevoza tereta.

Foto:Aleksandar Raković

Mir na Goliji narušava samo cvrkut ptica

Kako kaže, meštani su mu puno pomogli prvenstveno zato što su dobri ljudi, a i dopala im se celokupna priča i ideja da u te krajeve dovedu posetioce i pokažu im prirodne lepote predela.

Tokom prošle godine izgradio je tri nova objekta, a dve tradicionalne kuće od drveta, brvnare, će otvoriti za turiste već od početka maja.

Kako kaže svaka kuća ima svoju terasu, a napravljen je i centralni letnjikovac za okupljanje iz želje da se posetiocima omogući da ispeku roštilj, skuvaju kotlić, provedu kvalitetno slobodno vreme sa svojom porodicom ili prijateljima u prirodnom okruženju.

Naš sagovornik istiće da je opšta ideja da taj mir, tišinu, netaknutu prirodu, izvorsku vodu, čist vazduh i dobru hranu podeli i sa drugima, pogotovo sa ljudima iz urbanih sredina koji nisu navikli na besprekoran mir, a taj mir na ovom području jedino narušavaju ptice svojim cvrkutima.

Foto:Aleksandar Raković

„Golija je šumom bogata planina, sa izvorima mnogih reka. Tu je i manastir Studenica, a u blizini je i Kraljevo i manastir Žiča. U okolini je smešten srednjovekovni zamak Maglič, kao i nekoliko vodopada”, rekao je naš sagovornik.