Po tradiciji u domaćinstvima na Rudnu, koja se bave seoskim turizmom, za prvomajske praznike teško je naći slobodno mesto. Tako je i ove godine. Zato su svi oni koji uživaju u netaknutoj prirodi, čistom planinskom vazduhu, četinarskim i brezovim šumama prošaranim širokim proplancima i potocima, ali i drugim prirodnim lepotama u parku prirode biosfere Golija, znatno ranije rezervisali mesta za praznični odmor.
Možda vas zanima
Tokom cele godine, naročito u proleće i zimskim mesecima, domaćinstva koja se na Rudnu bave seoskim turizmom, puna su gostiju, kako iz zemlje tako i inostranstva. Domaćini kažu da je tako i ove godine. Uglavnom su to tradicionalni gosti u ovom jedinstvenom parku prirode, jer ko jednom dođe na prelepu rudnjansku visoravan na 1.100 metara nadmorske visine, teško da može da odoli da ponovo ne dođe kod svojih domaćina.
Dragan Milenković iz Kragujevca kaže da ne može da zamisli da negde drugde provede prvomajske praznike nego na Rudnu.
„Poznajem ovde svaku stazu, svaki proplanak, izvore bistre vode, šume i proplanke i mogu sa sigurnošću da kažem da je takvu lepotu i uslove za odmor i provod teško naći na bilo kom drugom mestu. Uživam u svemu tome, ali i u gostoprimstvu porodice Raska Miloševića i svakom susretu i razgovoru sa dobrim ljudima i domaćinima ovog kraja“, priča Milenković.
Zdrava organska hrana u ponudi svakog domaćinstva
Seoskim turizmom na Rudnu bavi se petnaestak domaćinstava, među kojima su porodice Raska Miloševića, Milijane Šekler i Slađe Sretović najduže u ovom sve profitabilnijem ali i veoma zahtevnom poslu.
„Na našoj trpezi sve je proizvedeno u našem domaćinstvu, počev od mleka, sira, kajmaka, zatim mesa, krompira, heljde, pasulja i drugog povrća, do raznih pita,gibanica i kolača. Zdrava organska hrana bez pesticida i drugih hemijskih sredstava je zaštitni znak našeg odmarališta „Selena“ i to dobro znaju naši gosti kako iz mnogih mesta u Srbiji tako i sa gotovo svih kontinenata. Kad imamo više gostiju meni i suprugu pomaže sin Dragan sa svojom suprugom i kćerkom, koja će, iskreno se nadamo, da jednog dana nastavi da se ozbiljno bavi ovim poslom koji smo započeli ja i moj suprug“, ističe Dragica Milošević.
U domaćinstvu Milijane Šekler sva mesta u njenim na daleko čuvenim brvnarama-bungalovima su odavno rezervisana za prvomajske praznike. Pobednica serijala „Kuhinja mog kraja“,u čijoj se ponudi uvek nalaze jela od heljde, po kojima se vredna Rudnjanka i pročula, tvrdi da kad bi imala i stotinu ležajeva na raspolaganju, sve bi bilo popunjeno.
„Imam goste iz mnogih naših gradova, ponajviše iz Beograda i Vojvodine, ali i iz Amerike, Japana, Švedske, Italije…Često goste upućujem kod drugih kad kod mene nema mesta. Moramo da sarađujemo jer ćemo samo tako da poboljšamo uslove boravka gostiju ovde na Rudnu“, kaže Milijana.
Kulturno-istorijski spomenici prednost celog kraja
Pored prirodnih lepota, zdrave hrane i tradicionalnog gostoprimstva rudnjanskih domaćina, veliki broj značajnih kulturno-istorijskih spomenika ceo ovaj podgolijski kraj čini još primamljivijim. Na desetak kilometara od Rudna je manastir Studenica, s jedne strane, koji sa Savinim isposnicama čini nemerljivo vredno srednjovekovno kulturno-istorijsko blago. S druge strane je manastir Gradac, zatim Pavlica, nešto dalje srednjovekovni grad Maglič, zatim manastir Žiča i drugi.
U jednom danu gost može da obiđe sve te svetinje i usput da se odmori i uživa u nesvakidašnjim prirodnim lepotama. Rasko Milošević, jedan od začetnika seoskog turizma na Rudnu, kaže da bi interesovanje gostiju za posetu ovom kraju bilo i mnogo veće kad bi putna infrastruktura bila bolja, i na Rudnu ali i do ove visoravni između Golije i Studenice.
Put Studenica – Rudno ograničavajući faktor razvoja
Od manastira Gradac do Rudna sa Ibarske magistrale stiže se dobrim asfaltnim putem izgrađenim pre jedne decenije. Međutima, taj put je za 20 kilometara duži od puta koji spaja Rudno sa Studenicom i dalje Ibarskom magistralom.Radi se samo o 12 kilomatara makadama koji je zimi teško prohodan. Mnogi gosti, naročito strani, po rečima meštana, ne mogu da se čudom načude da jedna saobraćajnica koja vodi do parka prirode biosfere Golija može da bude u takvom stanju.
Inače, put Studenica-Rudno je gotovo dve decenije u svim planovima grada Kraljeva ali je, bar do sada, sve ostajalo na planovima i obećanjima. U jednom se slažu svi: izgradnjom ovog puta stvorili bi se uslovi za brži ekonomski razvoj ne samo Rudna, nego i celog podgolijskog kraja i trajno zaustavila višedecenijska migracija stanovništva u Kraljevo i druge gradove u Sbiji.
Komentari