Prve turiste domaćini iz Brankovine ugostili su još 1962. godine, i time je ovo selo postalo rodonačelnik seoskog turizma u Srbiji. Ostalo je zabeleženo da je te godine u ovom valjevskom selu bilo preko 850 noćenja i gostiju iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije.
Naime, preduzimljivi meštani uvideli su prirodne i istorijske prednosti rodnog sela slavnih Nenadovića, putopisca Ljube Nenadovića, koji je utro prve planinarske i turističke korake u Srbiji, ali i sela vezanog za život i delo velike pesnikinje Desanke Maksimović, te su rešili da ga promovišu, što su više nego uspešno radili nekoliko decenija.
PROČITAJTE I:
Ove godine navršilo se šest decenija od osnivanja Turističkog društva i dolaska prvih gostiju u Brankovinu, ali nažalost bez ijednog registrovanog domaćinstva koje se bavi seoskim turizmom.
”Da uspeh nikada nije slučajan i da zavisi od rada, entuzijazma i energije ljudi pokazuje i ovaj primer. Kada su faktori bili na delu u Brankovini je postojao seoski turizam, kada ih je nestalo i ovaj oblik turizma je prestao da postoji”, kaže Vesna Matić, doktor nauka iz oblasti turizma.
Početkom šesdesetih godina prošlog veka na različitim pozicijama (direktor škole, agronom, direktor Zadruge, lokalni sveštenik), našla se jedna grupa obrazovanih ljudi, mladih i punih entuzijazma, koji su imali pomoć i od brankovčana na pozicijama u Beogradu i, naravno, od najpoznatije – Desanke Maksimović.
U to vreme je i država u svoje planove razvoja unela i turizam. Osnovali su Turističko društvo, kasnije nazvano Ljuba Nenadović, koje se pozicioniralo kao staratelj Brankovine.
”Analizirali su prednosti i mane sela, pravili planove i vrlo ozbiljne projekte zasnovane na činjenicama – vodovod, put, manifestacija, od kojih mnogi ni do danas nisu realizovani. Radili su i na edukaciji stanovništva za primanje turista. Brankovina je tada imala blizu hiljadu stanovnika, povoljne starosne strukture, koji su mogli da iznesu i da aktivno učestvuju u planovima. Seljaci u Brankovini i Blizonjama masovno su se odazivali pozivu za uključivanje u seoski turizam. Preko Društva nudilo se 150 kreveta po ceni od 150 dinara dnevno za pun pansion, a prvi dan boravka se nije plaćao. Izdavane su takozvane ”stajaće” gostinske sobe koje je skoro svako seosko domaćinstvo imalo”, podseća Matićeva.
Narednih godina Brankovina je redovno beležila povećanje posetilaca i broja noćenja u seoskom smeštaju. Tome je 1974. godine doprinela i izgradnja savremenog puta Valjevo – Šabac. O kolikom intersovanju turista je reč govori i činjenica da je Turističko društvo izgradilo objekat apartmanskog tipa za izdavanje i veliku salu za ugostiteljske usluge.
Radilo se i na uređenju spomen kompleksa, sportskih sadržaja, unapređenju smeštajnih kapaciteta, promociji, ponudi poljoprivrednih proizvoda, gosti su aktivno učestvovali u poljskim radovima. Urađen je deo seoskog vodovoda, manifestacija Dan maline je postala poznata i beležila je lepu posećenost. Razvijala se i saradnja sa beogradskim opštinama, Brankovina se pobratimila sa seoskom školom kod Kopra.
U oceni turističkog prometa Radne organizacije ”Brankovina”, koja je osnovana 1977. godine, navodi se da bi boravak gostiju u Brankovini bio oko tri meseca od 15. juna do 15. septembra, i da bi ”novoosnovana organizacija ostvarila prihod od noćenja u bungalovima od 200.000 dinara – cena ležaja 35 dinara.
Na ovaj iznos treba dodati i prihod od boravišne takse. Ogromna materijalna baza je u domaćem turizmu kod smeštaja u seoskim domaćinstvima. Ovo se zasniva na broju noćenja od 18.000 puta 50 dinara (pun pansion) je 900.000 dinara.”
”Već osamdesetih godina dolazi do pada interesovanja. Iako je Brankovina svega desetak kilometara udaljena od Valjeva, dolazi do seljenja i zapošljavanja u gradu. Broj stanovnika se smanjuje, domaćinstva stare. Turističko društvo gubi uticaj koji je imalo, njegovi članovi sada su penzioneri, podmlatka nema, kao i ulaganja u razvoj seoskog turizma nema. Infrastrukturni problemi poput vode, kvalitetne struje i puta postaju gorući problemi. Neki od njih ni do danas nisu rešeni. Turisti postaju zahtevniji a te zahteve, čak i oni koji su pokazali interesovanje, nije imao ko da ispuni. Brankovina postaje interesantna vikendašima – kaže naša sagovornica i podseća na inicijativu iz 2008. godine da se aktiviraju domaćinstva u valjevskom kraju i da se razvija seoski turizam, među kojima su se odazvali i žitelji Brankovine, ali su rezultati bili slabi.
Brankovine više nema na mapi seoskog tirizma. Ona je jedan od centara izletničkog i đačkog turizma. Po rečima Vesne Matić u svakom segmentu traži dodatna ulaganja, titulara koji bi upravljao celim kompleksom.
”Na našu žalost i sramotu, ovo ”selo puno istorije” tavori i ne napreduje. Setimo ga se samo kada obeležavamo neku godišnjicu. Prioritet su preuzela sela u kojima su stanovnici prepoznali interes u ulaganje u razvoj seoskog turizma, gradeći savremene objekte i radeći na promociji”, smatra Vesna Matić, doktor nauka iz oblasti turizma.
Komentari