Bogutovačka banja sada preživljava najteže godine u svojoj istoriji, opstajući samo zahvaljući upornosti svojih stanovnika i gostiju koji u njenoj čudotvornoj vodi nalaze lek. Sa druge strane u Bogutovcu, selu po kome je banja i dobila ime, i susednoj Lopatnici iz godine u godinu raste broj domaćinstava koja se uspešno bave seoskim turizmom. Rešenjem konačnog statusa Bogutovačke banje još bi više pospešilo turističko preduzetništvo tamošnjih domaćina. Takođe, trajno bi zaustavio migraciju stanovništva, a seoski turizam postao bi okosnica ekonomskog razvoja celog kraja.
Možda vas zanima
Meštani Bogutovaca i Lopatnice, po veličini teritorije među najvećim selima na području grada Kraljeva, decenijama su svoj život i opstanak vezivali za Rudnik magnezita u Troglavu, ekonomski jaku seosku zemljoradničku zadrugu i Bogutovačku Banju poznatu i u evropskim okvirima. Vreme tranzicije donelo je velike probleme celom bogutovačkom kraju – od Ibarske magistrale pa sve do planine Čemerno.
Rudnik magnezita, koji je decenijama snabdevao kraljevačku industriju „Magnohrom“ najkvalitetnijom rudom u zemlji, početkom ovog veka je zatvoren, ugašena je zemljoradnička zadruga a u Prirodno lečilište „Mataruška i Bogutovačka Banja“, koje je objedinjavalo rad istoimenih banja, nakon višegodišnje krize i propadanja, pre pet godina je uveden stečaj.
Seoski turizam zaustavio migraciju i propadanja sela
Čitav bogutovački kraj, koji osim sela Bogutovac obuhvata još desetak sela u okruženju raspolaže izvanrednim uslovima za razvoj seoskog turizma, počev od prirodnih: zdrave klime, čistog vazduha, nezagađenih reka i potoka, stotine hektara pašnjaka i proplanaka sa raznovrsnim biljnim svetom, odličnii uslova za lovstvo na obližnjim planinama Stolovi, Troglav i Čemerno.
Prelepu prirodnu sliku celog kraja upotpunjuje veliki broj značajnih spomenika naše srednjovekovne materijalne i duhovne kulture, počev od manastira Žiče u kojoj je krunisano sedam srpskih kraljeva,pa preko Studenice i Gradca, do srednjovekovnog grada Magliča i ibarske klisure, odnosno doline vekova koju je srpski kralj Uroš Drugi zasadio mirisnim jorgovanima u čast svoje supruge i buduće kraljice, francuske princeze Jelene Anžujske.
Prirodne lepote i bogato kulturno istorijsko nasleđe meštani najživopisnijeg i najlepšeg područja ne samo grada Kraljeva, nego i šire, su pre desetak godina počeli da koriste na najbolji način i u seoskom turizmu videli svoju egzistenciju i budućnost.
Etno selo Bogut odličan uzor
U neposrednoj blizini Doline jorgovana, na nadmorskoj visini od oko 500 metara, bračni par Jovica i Darinka Filipović uz pomoć sina Desimia sagradio je već čuveno etno selo Bogut koje se smatra primerom dobro osmišljenog posla i uloženih sredstava i rada na pravi način.
„Izgradili smo tri brvnare, trenutno gradimo i četvrtu, apartmanskog tipa koje sa farmom, voćnjakom i baštom čine jedno etno selo. Blizu smo najznačajnijih manastira i drugih naših svetinja što upotpunjuje našu ponudu. Poslednjih nekoliko godina imali smo značajnu pomoć lokalne samouprave u vidu bespovratnih finansijskih sredstava što nam je pomoglo da komfor u našim objektima i celokupnu uslugu podignemo na nivo kakvim možemo da sadržimo dosadašnje goste i privučemo nove“, kaže domaćin Jovica Filipović.
Tipično seosko okruženje, žubor kristalno bistre i čiste reke Lopatnice, opuštajući pogled na planinu Troglav, staze za šetnju kroz valovite proplanke uz komforan smeštaj, pravo je mesto za odmor i rekreaciju.
„Na našoj trpezi su nacionalna jela poput sarme, kupusa iz zemljanog lonca, pasulj, gulaš, zatim pečenje, domaće supe i čotbe, gibanica, proja, kačamak, sir, kajmak, sezonske salate, domaći sok, slatko, med…Najveći broj namirnica proizvodimo sami, tako da su kvalitet i ispravnost naših jela zagarantovani“, s ponosom isiče domaćica Darinka.
Broj gostiju u etno selo Bogut,po rečima Jovičinog i Darinkinog sina Desimira, iz godine u godinu sve je veći. Osim domaćih gostiju Filipovići su bili domaćini i turistima iz Francuske, Italije, Nemačke, Izraela, Rusije i gotovo svih zemalja u okruženju. Naslednik vrednih Filipovića je rešio da ostane na selu i bavi se poslom koji su započeli i razvili njegovi roditelji. Ohrabruje ga i sve veća briga države da zadrži mlade na selu kroz veća ulaganje u izgradnju infrastrukture i dodelu podsticajnih sredstava za samozapošljavanje u nekim delatnostima uključujući i seoskog turizma.
Seoski turizam – delatnost budućnosti u kraljevačkom kraju
Pored domaćinstva Filipović, seoskim turizmom uspešno se bave i njihove komšije Goran Vukićević, zatim gazdinstva Biljane Milojević, Svetislava Pavlovića, Dragana Matovića i tako dalje. Podsticajna sredstva koja poslednjih godina grad Kraljevo dodeljuje domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom predstavljaju snažan impuls i za mnoge druge koji su se dvoumili u izboru posla na selu za sebe i članove svojih porodica.
Prilikom nedavne posete etno selu Bogut predsednik Republike Aleksandar Vučić obećao je i veću podršku države razvojnim projektima na selu, uključujući i poboljšanju uslova za bavljenje seoskim turizmom, počev od putne i druge infratrukture do dodele bespovratnih sredstava i drugih olakšica. Sve bi ovo trebalo da bude još veći zamajac u razvoju ove delatnosti kako u kraljevačkom kraju tako i na području cele Srbije.
Komentari