Selo Stanišić i te kako ima šta da pokaže! Dve raskošne crkve – srpska pravoslavna posvećena Svetom Nikolaju i katolička U ime Marijino, krase ovo mesto već više od dva veka. Osim vrednih zdanja, meštani Stanišića mogu se pohvaliti i izuzetnim ljudima. U nastavku pročitajte priče o njima.
Dimitrije Konjević rođen je 1888. godine u Stanišiću. Bio je oficir u austrougarskoj vojsci i prvi čovek na svetu koji je potopio podmornicu iz aviona.
Možda vas zanima
Ono što njegovo delo čini dodatno vrednim pomena jeste to da se Dimitrije nakon tog čina spustio svojim hidroplanom na vodu i spasao posadu, tada neprijateljske, francuske vojske. Za to je 5 decenija kasnije dobio veliko priznanje od francuske vlade.
Takođe, 1916. godine je dobio naređenje da bombarduje iznurene srpske trupe koje su se kretale kroz Albaniju ka jadranskoj luci San Đovani. Kada je prišao i video da na brodu ima civila – oglušio se o naređenje i spustio bombu u vodu.
Ispostavilo se da je na upravo tom brodu bio i budući srpski patrijarh Gavrilo, koji je sa sobom nosio Miroslavljevo jevanđelje. Tako je Dimitrije svojom čovečnošću sačuvao jedan od najznačajnijih ćiriličnih spomenika srpske pismenosti.
Crkva u Stanišiću - ©Agromedia
Galerija sela Stanišić – Umetnost kao hobi i nasleđe
Galerija je još jedan ponos ovog mesta. Renovirana je 2011. godine sredstvima mesne zajednice i zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su tada radili. Taj prostor je korišten i kao sala za kulturno umetničke događaje i zabave pa predstavlja važan kulturni objekat.
Danas njene zidove krase duborezi lokalnog umetnika Zorana Smiljanića. On se nekoliko godina bavi amaterskim radom sa drvetom, a ističe da je ovaj izvanredantalenat nasledio od svog dede. Fokus mu je na pravoslavnim motivima, ali i na elementima japanske kulture.
Duborez umetnika Zorana Smiljanića - ©Agromedia
Selo Stanišić – Bogata istorija i nada u bolje sutra
Stanišič je selo koje se nalazi u zapadnom bačkom okrugu. Od svog administrativnog centra, grada Sombora, udaljen je 22 km. Imače ovo je staro bačko naselje, koje se spominje još 1366. godine pod nazivom Pariš.
U selu je sada raznovrsno stanovništvo. Starosedeocima se smatra određeni broj Srba i Mađara. A veliko naseljavaje srpskog i hrvatskog stanovništva vezuje se za period nakon Druog svetksog rata. Tada je u Stanišić doseljeno oko 5000 ljudi.
Nažalost, i Stanišić deli sudbinu sa brojnim selima u Srbiji. Dosta je napuštenih kuća, prirodni priraštaj je jako mali, a odlazak ljudi iz zemlje veliki.
Ipak, ovo vreme pandemije donelo je i nešto dobro. Pokazalo nam je koliko je lepo imati dvorište i svoj zeleni kutak u prirodi. Tako je tokom poslednje dve godine primećen veći broj zainteresovanih ljudi za kupovinu kuće.
Nadamo se da će ova zainteresovanost još rasti i da će se sve više mladih odlučivati na život kako u Stanišiću, tako i u drugim selima naše lepe zemlje.
Komentari