Janko Pavlov, ratar iz Kisača, poljoprivredom se bavi više od 30 godina. Još od svoje sedme godine pomagao je ocu u polju. Danas, on i dalje zarađuje za život od poljopredne proizvodnje. Zato je odličan svedok svih promena koje su se dešavale u tom poslu u poslednjih nekoliko decenija, a one uopšte nisu male.
Janko Pavlov, ratar iz Kisača, rekao nam je šta je najviše olakšalo ratarsku proizvodnju u poslednjih nekoliko decenija.
Možda vas zanima
Priča najstarije pirotske ćilimarke – Pravi pirotski ćilim koristiće pokolenja!
„Naspram toga što smo nekada imali konje, danas imamo traktore, mnogo konjskih snaga u jednoj mašini. Ti traktori nam mnogo pomažu. Ranije smo jedan hektar zemlje konjima obrađivali po nedelju dana. Sada ga traktorima obradimo za dva sata. Oranje, setviranje, sejanje, prskanje, špartanje, sve je to danas mnogo lakše.“
„Mašine su zaista jako zahvalne za čoveka. Manje uložiš i fizičkog rada. Nekada je čovek u svojim pedesetim godinama već bio star. Sada poljoprivreda nije tako težak posao kao što je bila, ali nije ni lak kao što misle neki ljudi iz grada. Ti koji tako misle trebalo bi da provedu sa mnom jedan dan na njivi. Ne moraju ništa da rade, samo da šetaju ceo jedan dan po ataru.“
„To što neki pričaju da mi imamo posao samo dva meseca u godini, nije istina. Mi radimo cele godine. Kada se završe radovi u polju, mašine idu u radionicu na remont do proleća. Bilo da je traktor, kombajn ili prikolica, mi stalno imamo šta da radimo.“
Nekada su u ovom kraju uobičajene kulture bile ratarske, pre svega mislim na kukuruz i pšenicu. Da li je i danas tako?
„Nije, i na tom polju se mnogo toga promenilo. Soja i šećerne repe su se pre 25 godina pojavile kao moderne i retke biljke. Danas njih gaje mnogi ratari. U Kisaču su sada najzastupljenije kulture soja, kukuruz i šećerna repa. Pšenicu, pošto joj je cena nikakva, sejemo samo zbog plodoreda i čišćenja zemlje.“
Mora se uzeti u obzir da svaki posao u poljoprivredi traži mnogo rada i mogu da opstanu samo vredni ljudi.
Da li je istina i da mnogi ratari u poslednje vreme žele da se preorijentišu na voćarsku proizvodnju i da se podižu novi voćnjaci u Kisaču?
„Istina je. Podižu se voćnjaci, a jedan čovek ima i ozbiljnu proizvodnju jagoda i sadnica te kulture. To što je on proširio taj posao dobro je kada se ljudi udruže. Sam čovek ne može da proda pet gajbica. Kada se udruži sa komšijama i zajedno imaju 1.000 gajbica, mogu da ponude ozbiljne količine na tržištu.“
„Maline takođe postaju sve popularnije, ali ja nisam za to da se one gaje u Vojvodini. Čovek bi trebalo dobro da razmisli šta će i kako da posadi na svom imanju. I naravno, mora se uzeti u obzir da svaki posao u poljoprivredi traži mnogo rada i mogu da opstanu samo vredni ljudi. Zemlji moraš biti sluga, a ne gospodar. I na kraju, moraju se redovno pratiti svi svetski trendovi i promene koje se javljaju u poljoprivredi. Bez toga ne može da se radi posao.
Sagovornik:
Janko Pavlov, ratar iz Kisača
Komentari