VODENICE: Posle više decenija u Virovcima se ponovo okreće vodenički točak! Pokreće ga reka Toplica, na kojoj su davnih godina, samo u ovom mioničkom selu, žito mlele četiri vodenice. Krajem prošle godine po kamenu Jankovića vodenice počelo je da skakuće čeketalo i protresa žito iz koša u žrvanj.

Stare vodenice porodično građene-danas u novom ruhu

Jankovića vodenica potočara, kažu meštani, stara je više od jednog i po veka, a pretpostavlja se da su je sagradile porodice koje su se među prvima doselile u ovo selo. U godinama kada je sve manje bilo žita, ona je zapuštena i prepuštena zubu vremena. Za protekle tri decenije meštani su je dva puta delimično obnavljali, tek toliko da se ne bi urušila, da bi kompletnu rekonstrukciju i vraćenje u funkciju brane i jaza finansirala opština Mionica.

”Unutrašnjost vodenice je preuređena, sve što je dotrajalo zamenjeno je novim. Urađeni su novi žljebovi, samo su ostala dva postojeća kamena i vodenica sada melje. Od nas meštana niko nije tražio novac, sve je urađeno zahvaljujući novcu koji je dala opština. Nekada je vodenica imala preko  40 poredovnika, porodice Janković i Jerinić, koje su imale svoj deo. Neko je imao više, neko manje da melje, u zavisnosti od broja članova domaćinstva. Sada svi iz našeg,  ali i okolnih sela melju u vodenici. Svako može da donese pšenicu ili kukuruz i da samelje. Niko ne traži ni dinara da se plati”, priča Rajko Stepanović, meštanin Virovaca.

Meštani su prezadovoljni, jer kako kažu, dobili su ponovo mlin koji ne zagađuje životnu sredinu, brašno od celog zrna, mesto gde se ponovo sastaju, druže i donose važne odluke za selo i svakog od njih pojedinačno.

”Puno nam znači što je vodenica renovirana i što radi. Lepo je to videti. Treba ovde i da se okupljamo. Nekada je pored vodenice bilo kupalište, gde je dolazio ceo Virovac i okolina. Ljudi su se družili. Ovako je bilo zapušteno, maltene da se preturi. Sada imamo lep objekat, ali će nam i koristiti”, kaže Stepanović.

Podsećajući da je u Srbiji nekada bilo preko 7.000 vodenica, agroekonomista Radiša Panić, kaže da ih je danas sve manje, a kao glavni razlog za njihovo propadanje navodi masovno napuštanje sela nakon  Drugog svetskog rata, kao i uvođenje savremenog načina života na selu, kao što je kupovina hleba, te ljudima vodenično brašno više nije bilo potrebno.

”Vodenice će u budućnosti imati sve veći komercijalni značaj, sve više se traži ekološki zdrava hrana, a poseban značaj imaju za opstanak i oporavak sela. Mnogi iz urbanih sredina dolaze da uživaju pored reka, u prelepom ambijentu gde se uglavnom sve vodenice i nalaze. Mnoga deca iz gradova nikada nisu videla lakomice, vodenički točak koji pokreće kamen za mlevenje, a posebno da čuju priče i stara verovanja da ”deca kada se napiju vode iznad čeketala pre progovore””, kaže Panić, savetodavac u Poljoprivrednoj i savetodavnoj stručnoj službi ”Valjevo”.

Osim Jankovića potočare, pre nekoliko godina obnovljena je i Jolačića vodenica ali ona još nije u funkciji. Žito su mlele i Marinkovića i Milinovića – Panića – Đurića vodenice koje su srušene, a u planu je da ova poslednja bude obnovljena.