Vodeničarski put valjevske porodice Novaković traje već vek i po. Nastavljajući putem koji su trasirali njihovi preci Miloš i njegov sinovac Bora nisu želeli da ostave zaboravu i zubu vremena jedan od najstarijih i među prvim mlinovima u valjevskom kraju, a možda i šire. Nakon decenije pauze tokom ove godine stavili su ga u pogon i ponovo se čuje vodenički kamen, koji pokreće dragulj prirode – reka Gradac. Miloš nam slikovito objašnjava da su decenije u mlinu ,,proticale kao i Gradac, nekad mirno, a nekad turbulentno”, ali kako kaže, uz puno rada sve teškoće i prirodne nepogode su prevazilažene.
Mlin čuva tradiciju dugu 150 godina
Kako je Miloš Novaković kazao, Novakovići su postali vlasnici mlina u drugoj polovini XIX veka, nakon odlaska Turaka. Njegov imenjak i pradeda kupio je begovu vodenicu sa jednim kamenom. Tako je započela jedna lepa vodeničarska tradicija porodice Novaković, a nju danas nastavlja naš sagovornik kao peta generacija vodeničara. Njega će naslediti sinovac Bora, pa nema dileme da će se tradicija nastaviti i u budućnosti.
Možda vas zanima
VODENICE U SRBIJI: Ipak se POKREĆE
17/03/2023
U poslednjih vek i po, koliko Novakovići rade u ovoj vodenici, proizvodnja, istorija mlina ali i valjevskog kraja tekla je kao i Gradac, nekad mirno a nekad turbulentno, kako objašnjava Miloš. Sve nepogode su prevazilažene uz mnogo rada.
On dodaje da kamen ali i mašine koje se nalaze u vodenici, imaju sve predispozicije da popune jedan solidan muzej. Kada je vodenica radila u punom kapacitetu, radilo se i po 24 sata dnevno, 6 dana u nedelji. Od 50 do 100 ljudi posećivalo je dnevno ovaj mlin – od Užica i Kosjerića, Koceljeve i Osečine.
Ova VODENICA opet MELJE: Prvi privatni Novakovića mlin nastavlja TRADICIJU
Obnova vodenice – odgovornost prema precima
Ipak, 2014. godine, nakon pogubnih poplava, vodenica je utihnula, mašine su se zaustavile. Nakon toga, porodica nije bila u mogućnosti da ga obnovi i ponovo pokrene. Ipak, danas ona ponovo radi, a Miloša je na obnovu motivisala odgovornost prema svojim precima.
Danas se u ovom mlinu melčju žitarice koje se uzgajaju u Kolubarskom kraju. Melje se integralno brašno od pšenice, kukuruza, raži ili heljde. Kako nam je domaćin objasnio, meljava je važna, ali za kvalitetno brašno preduslov je kvalitetna žitarica koja je adekvatno skladištena. Kvalitetna sirovina je tu, domaćini iz ovog kraja proizvode ,,lepo žito”, objašnjava Miloš.
Žitarice se melju na izuzetno kvalitetnom mašinskom mlinskom kamenu, te se dobija ,,hladno brašno” koje ništa nije izgubilo na hranljivim materijama. Važno je da kamen ima dovoljno hrane i da melje na malom broju obrtaja. Kapacitet mašine je oko 80 kg na sat.
Gradac – pokretačka sila
Miloš objašnjava da je prava retkost i to da vodenica, poput njegove, pokretačku snagu za rad dobija preko turbina za čiji rad je zaslužna reka Gradac.
Brašno koje se najčešće kupuje radnim danima je belo kukuruzno, dok se vikendom, kada ljudi šetaju uz Gradac, podjednako dobro prodaju sve vrste brašna. Ipak, lakše je proizvesti nego prodati. Integralno brašno nije u ovom trenutku nije tako često zastupljeno i našoj ishrani. Ipak, navike u ishrani se menjaju, pa se sve češće oživljavaju vodenice i čuje se zvuk mlinova.
Nadamo se da će Novakovića vodenica ponovo raditi punim kapacitetom, ali i da će druge, zaboravljene vodenice biti obnovljene i da će snabdevati građane kvalitetnim brašnom.
Komentari