Punih tridesetak godina, kako tvrde dobro upućeni u proizvodnju i potrošnju srpske šljivovice, za grejanu rakiju gotovo nije bilo interesovanja. Nekad nezaobilazno piće na slavama, prelima, božićnim praznicima, svinjokoljima i drugim skupovima iščezlo je preko noći . Tek se poneko u retkim prilikama setio da skuva čašu-dve stare dobre šljivovice. Međutim u poslednje vreme nekad čuveni šumadijski čaj ponovo je dočekao svojih „pet minuta“.
U davna vremena kad god su srpski domaćini pekli rakiju obavezno su ostavljali određenu količinu šljivovice za grejanje i to one najbolje, a ostalo su prepečavali u ljutu. To je bila tradicija svakog domaćinstva i simbol pravog gostoprimstva svake kuće. Poslednjih nekoliko godina grejana rakija opet dobija na važnosti, naročito u kraljevačkom kraju poznatom po proizvodnji prave srpske šljivovice.
Možda vas zanima
Među tridesetak sela na području Kraljeva, koja se bave proizvodnjom rakije u većim količinama, po kvalitetu i šljivovice i prepečenice-ljute izdvajaju se sela: Tepeči, Gledić, Roćevići, Pekčanica, Dedevci, Lazac, Bukovica i još nekoliko sela na nadmorskoj visini preko 500 metara.
„Dan grejane rakije“ u Bukovici –za bolje dane šumadijskom čaju
Za razliku od mnogih rakijada širom Srbije, gde se proizvođači nadmeću sa svojim prepečenicama jačine 45 do 50 stepeni, u Bukovici, selu čuvenom po proizvodnji raznih vrsta voća, naročito jabuke i šljive, punih 12 godina odražava se privredno-turistička manifestacija “Dan grejane rakije“ koja sve više dobija na značaju i popularnosti.
Ove godine za najukusniju grejanu, odnosno vruću rakiju nadmetalo se 40 majstora u pripremanju tradicionalnog srpskog pića iz gradova i sela širom Srbije. Miloje Jnković iz sela Lazac, dok se čekao prvi kljuk grejane iz njegovog kazana, otkrio je za čitaoce portala Agromedia svoj recept u kuvanju.
„Ko hoće da spremi grejanu rakiju vrhunskog ukusa, da se njome, što no kažu, ni pred kime ne postidi, treba da koristi rakiju od tradicionalnih srpskih šljiva: kapavca ,ranošljive i crvene ranke, jačine od 25 do 30 stepeni, odnosno od 10 do 12 gradi. Ni slabija a ni jača – ne dolazi u obzir“, kaže Miloje, ugledni lazački voćar i proizvođač kvalitetne rakije. Kako sam kaže, kod grejane ne važi pravilo-što starija, to bolja, niti što mlađa, to slađa. Za grejanje je najbolja šljivovica koja je odležala u buretu od tri do četiri godine.
Ratko Bunardžić iz Bukovice ne skriva svoje rakijsko znanje i iskustvo i dodaje da je zaprška veoma važan deo posla u spremanju grejane rakije.
„Rakiju je najbolje zapržiti šećerom sa kukača, kako su vekovima radili srpski domaćini. Treba imati na umu da grejana rakija ne sme da bude preslatka, ali i nedovoljno zaslađena“, kazuje Ratko. Prema njegovim rečima, na 10 litara rakije treba staviti kilogram i po do dva kilograma šećera, zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri, važno je okaliti je šećerom i s malo vode, a kad proključa treba je piti sa kljuka jer je to tek tada pravi užitak.
Vruća rakija od crvene ranke u modernoj ambalaži
„Crvena ranka“, čuvena srpska sorta šljive, gotovo da je bila u izumiranju. Što se vraća u život i sve više traži najzaslužniji su Dragana i Dejan Veljović, bračni par iz Gledića, zaseoka Rakija, koji su na svom imanju zasadili nekoliko hektara ovom šljivom izuzetnog kvaliteta. U svojoj savremenoj destileriji i svom domaćinstvu, koje se uspešmo bavi seoskim turizmom, Veljovići proizvode i pakuju „Gledićku ljutu“ i „Gledićku vruću“ za koje su na našim prestižnim sajmovima dobili najveća priznanja.
Vruću rakiju od Crvene ranke Veljovići pripremaju na tradicionalan način. Dok običan čaj leči samo grlo, dobri poznavaoci čudesne moći rakije iz Rakije tvrde da ona leči i telo i dušu i um. Sve do skoro, rakijska grejana se pila samo u mesecima koji u nazivu imaju slovo „R“ (od septembRa do apRila) a sada i tokom leta. U ovom zaseoku rakija se smatra toplim napitkom koji zagreva u sekundi tokom zime, dok leti reguliše unutrašnju sa spoljašnjom temperaturom, pomaže kod gušobolje, smiruje živce i donosi dobar san.
Pije se jedna do dve čaše, a samo izuzetno –tri do četiri čaše, s tim da se ne pije drugo piće.
Komentari