Danas je 8. mart, međunarodni Dan žena. U čast naših majki i svih divnih žena koje znamo, rešili smo da današnji dan obeležimo retrospektivom, podsećanjem na neke od dama o kojima smo vam već pisali i koje su vas posebno inspirisale.

Svaka od njih je diskretna heroina koja svoj nežni, a ipak snažni pečat, svakodnevno utiskuje u svoju zajednicu, inspirišući i osnažujući mlade žene da ostvare svoje želje i ambicije.

Priču o heroinama započećemo Aleksandrom Pavlović, harizmatičnom damom koja je život na beogradskom asfaltu zamenila ruralnim predelima i voćnjacima. Nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta, za Aleksandru nije bilo posla u Beogradu.

Nakon deset godina života u prestonici, sa suprugom Jovicom i dvoje male dece, vratila se u rodni Brus gde se već godinama uspešno bavi preradom gajenog i šumskog voća.

Počeli su skromno, a zahvaljujući Programu podrške ženama i mladim preduzetnicama, danas su vlasnici firme „Varjača i šerpa“.

,,Počeli smo bukvalno sa varjačom, šerpom i Smederevcem, otuda i simbolično naziv firme ,Varjača i šerpa’. Prve godine napravili smo oko 1.000 tegli ajvara i 500 tegli raznih džemova.

Sve po receptima naših baka i isključivo bez aditiva i konzervansa. Jedina reklama su nam bili zadovoljni kupci, nove nismo tražili, oni su nas nalazili.

Slali smo porudžbine i poštom, u sve delove Srbije, najviše u Beograd i Novi Sad. Sa dvoje male dece bilo je zaista naporno, nismo tada imali ni mašine koje bi nam olakšale posao, ali smo imali cilj, da kvalitetom osvojimo tržište”, svedoči Aleksandra o svojim počecima.

Njena priča služi kao primer i inspiracija svim damama, kao i svima koji razmišljaju da krenu njenim stopama i sklone se sa gradskog asfalta.

Ništa manje inspirativna nije ni Ivana Morarević, mlada Novosađanka koja je oživela staru tehniku tkanja na brdu. Samostalno je naučila ovu tehniku tkanja najviše koristeći informacije koje su dostupne na internetu, a pohađala je i kurs tkanja na razboju koji joj je pomogao da savlada sitne detalje tkanja.

Sam proces tkanja je, prema njenim rečima, jednostavan za izvođenje, a ono što iziskuje više napora je sticanje osećaja za zatezanje niti.

„Godinama sam želela da naučim da tkam, mada sam bila obeshrabrena jer sam verovala da je to moguće samo uz upotrebu razboja. Tek kada sam slučajno nabasala na rusku tehniku tkanja na brdu i na nordijsko tkanje kartama sam odlučila da se isprobam u tom zanatu.

S obzirom da volim tačnost i čvrstinu u svakom ručnom radu, ovakvo tkanje me je odmah privuklo“, tvrdi mlada tkalja Ivana.

Pored tkanja, Ivana aktivno štrika i veze, a u razgovoru sa novinarima našeg portala otkrila je odakle takva ljubav prema tradiciji.

Za razliku od Ivane, reklo bi se da baka Vasilija obavlja tipičan muški posao. Vasilija Đorđević, penzionerka iz leskovačkog povrtarskog sela Gornja Jajina, u svojoj šezdeset i devetoj godini gotovo svakodnevno vozi traktor ,,oltajmer” bez greške i obrađuje zemlju u društvu supruga Joce (71), takođe vrednog traktoriste.

Vrlo vitalnu i šarmantnu baku Vasiliju Đorđević, traktoriskinju iz leskovačkog povrtarskog naselja Gornja Jajina, upoznali smo tokom „Traktorijade“ u ovome selu nadomak Leskovca.

„Traktor vozim od svoje sedme godine“, pričaše nam Vasilija, ili Vasa kako je meštani od milošte zovu.

„Moj otac je bio iskusni ali veoma odgovorni mehaničar. Poznavao je traktore u ,malom prstu’. Od njega sam nasledila ljubav prema ovom četvorotočkašu i evo, već pola veka vozim bez greške.

U mom poslu mnogo mi pomaže moj suprug Joca (71) i naše njive i bašte su svake godine na vreme i uredno obrađene”, posvedočila je za naš portal Vasa iz Gornje Jajine.

Njena priča nikako nije usamljen primer. Iako upravljenje poljoprivrednim mašinama tradicionalno spada u ,,muške poslove”, brojne su žene koje u svojim domaćinstvima pomažu upravno na ovaj način.

Jedna od njih je i Suzana Lukić, koja najviše voli da vozi traktor i da radi na njivi. Za more neće ni da čuje, a ni po najvećem suncu joj nije nikakav problem da radi na njivi i da završava sve svoje obaveze oko povrća. Suzana inače živi u selu Stajkovce, koje je nadaleko poznato kao povrtarski kraj.

Jedna posebna priča o kuvaricama sa srcem dirnula je i inspirisala mnoge. Reč je o ,,Radanskoj ruži” i magiji ukusa za koju je zaslužna jedna veoma posebna grupica dama.

,,Radanska ruža” je firma koju je Predrag Stošić osnovao u Lebanu, a samo srce ove priče čine žene koje pripadaju marginalnim grupama, pre svega žene sa invaliditetom i samohrane majke, a osnivanje je pomogla Evropska unija kroz EUPRO program.

U slatkim notama domaćeg ajvara, aromatičnog džema od šljiva, pikantnog pinđura i osvežavajućeg soka od paradajza oseća se nešto više od ukusa – oseća se ljubav i pažnja uložena u svaki zalogaj.

Nešto dalje od Lebana, druga grupa žena pod imenom ,,Temštanke” udružila se oko jednog plemenitog cilja – negovanja tradicionalne kuhinje pirotskog kraja i očuvanja staroplaninske tradicije.

One ujedno svoja znanja i veštine koriste kako bi pomogle najugroženijim komšijama. Stari i iznemogli stanovnici Temske poslednjih meseci su dobijali hranu iz vrhunske kuhinje dobitnica više nagrada i priznanja u oblasti pripreme tradicionalne hrane.

Udruženje žena sa sela „Temštanka“ osnovano je na Međunarodni dan seoskih žena 15. oktobra 2011. godine u selu Temska nadomak Pirota, kao prva organizacija tog tipa na području opštine.

Prvobitna ideja osnivačica bila je očuvanje starih pirotskih jela i običaja kako bi tradiciju otrgle od zaborava. Danas ovo udruženje ima devet članica, a njihove brojne aktivnosti odvijaju se u prostorijama Mesne zajednice Temska.

„To je bila inicijativa nas žena koje smo ostale bez posla u industriji. Razlog je bio da pokušamo da zaradimo nešto čuvajući tradicionalna jela od zaborava, ali nam je bilo potrebno i druženje. Osnovale smo Festival staroplaninskih jela u Temskoj, sada smo nosioci tog festivala.

Udružile smo se i poslužile kao primer drugim ženama sa sela da naprave udruženja i nastave tradiciju“, kaže Biba Lilić, predsednica Udruženja.

Njihov trud i umešnost višestruko su nagrađivani na različitim festivalima u zemlji, pa je njihova priča sa razlogom naišla na značajan odjek širom zemlje.

Pokušali smo povodom današnjeg praznika da spomenemo samo neke od njih, da im odamo priznanje i da im se zahvalimo na svemu što čine za našu zajednicu, na inspiraciji, snazi, volji kojom utiru put svim mladim ženama koje će imati priliku da pođu već utabanim stazama.

Naš portal će i u budućnosti sa radošću i zadovoljstvom ispratiti svaku priču koju vredi čuti, svaki podvig za koji treba da se zna, svako svedočanstvo o uspehu žena u poljoprivredi, njihovom životu na selu, njihovih napora u oblasti očuvanja tradicije.

Svim našim damama želimo SREĆAN OSMI MART! 🌷❤️🌷

 

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by AGROmedia/Svet poljoprivrede (@agromediaportal)