Odlazak sa grada na selo svakome se čini kao izazov sa mnogobrojnim preprekama, pogotovo kada se počinje, kako se obično kaže ‒ „od nule“.  Odakle početi? Kako ostvariti uspeh na selu? Pogledajte kako je izgledala poseta jednog seoskog domaćinstva u Brestoviku, i šta je važno znati da biste uspešno počeli svoj život na selu.

Više o životu i radu na imanju u Brestoviku, govorio je Žika Karaklajić, poljoprivrednik koji se uspešno bavi uzgojom voćnih kultura.

„Na selu se ustaje u zoru, leže se u mrak. Radi se ceo dan“, objašnjava Karaklajić pri početku razgovora. Karaklajić svim entuzijastičnim ljudima preporučuje da vrlo dobro razmisle ako se odluče na ovaj korak, jer je odlazak na selo izazov koji zahteva veliku snagu, istrajnost i dobre radne navike.

Obrazovani poljoprivrednici su uslov za moderne izazove

Svima je poznato kako su ranije stariji govorili da se na selu ostaje ako je dete manje uspešno u školovanju, podseća Karaklajić i odmah dodaje da danas takvo razmišljanje ne daje dobre rezultate. Potreba za edukovanim poljoprivrednikom, individuom spremnom da prati mnogobrojne izmene u načinu obrade zemlje i uzgoju biljaka, vrlo je bitna u evropskim zemljama, a isto važi i za našu zemlju.

„Potrebno je poznavati norme Evrope i živeti u skladu s tim normama. Na primer, danas ne možete da zapalite granje po polju, zagađujete životnu sredinu. Takođe, postoje zakoni o rashlađivanju, berbi, čuvanju voća. Ili, na primer, kaže: zabranjeno je pečenje rakije. Neće biti zabranjeno pečenje rakije, nego domaćin mora da postavi etiketu i garantuje za taj kvalitet“, objašnjava Karaklajić.

Prvi dan u voćnjaku

Poslovati sa kvalifikovanim radnicima, koji su blagovremeno isplaćeni, kako Karaklajić kaže, važni su koraci u  uspešnom vođenju seoskog gazdinstva. U daljem razgovoru bilo je više informacija o uzgoju različitih voćnih kultura, kao i zašto Karaklajić ima plan da zime provodi u gradskoj okolini. Kako objašnjava, razlog su jeftiniji troškovi grejanja, koje bi imao kada bi bio u stanu.

Osim razgovora u voćnjaku, gosti su osetili i kako se „zarađuje za svoj hleb“, uzevši motike u šake. Posle prvih radnih izazova usledio je i, po prirodnom redosledu, pravi odmor za seoskom trpezom, okrepljenje i uživanje u domaćim proizvodima.