Vašar u Trsteniku je bio, a na vašaru – sneg! Meštani, malobrojni prodavci, ali i retki kupci ne pamte da je ikada vašar na Mladence bio pod snegom.
Možda vas zanima
Vašari u Srbiji su od davnina mesto i prilika za trgovinu, za svojevrstan provod i šetnju, kao i susrete sa poznanicima i prijateljima koji se retko viđaju, jer najveći broj meštana, pa i iz najudaljenijih sela uvek ima neku potrebu da dođe na vašar.
Na vašaru u Rumi nema čega nema
U Trsteniku se tokom godine organizuju četiri vašara, a ovom prvom se svi raduju. Nakon duge zime ovo je prilika za nabavku neophodnih stvari. Obično poljoprivredni proizvođači kupuju alate za obradu i držalice za oruđa, kojih nikad dosta u seoskim domaćinstvima, kanape, opanke i ostale potrepštine. Domaćice kupuju oklagije, kuhinjske posude, krčage, zemljane šerpe i lonce i pribor. Ako kome zatrebaju jastuci, ćebad, zavese, posteljina, kuhinjske krpe, sve uvek mogu da nabave na vašaru. Uvek mogu, ali na ovom prvom dosta toga nije moglo da se kupi. Bilo je robe na tezgama pokrivenim folijama sa kojih su trgovci svaki čas stresali sneg, jer kako kažu, ako im se roba nakvasi, imaće veliku materijalnu štetu.
Da je reč o nesvakidašnjem vašaru moglo se zaključiti i po izostanku najrazličitijih zvukova. Od muzike ispod šatri, do moćnih glasova onih koji nude svoju robu, nabrajajući šta se za šta koristi i žagora posetilaca, koji željni razgovora uvek imaju zanimljive teme.
Francuski sirevi na pijacama u Srbiji
Pored trgovaca i preprodavaca na vašaru svoju robu ponosno izlažu i prodaju i sami proizvođači – kako poljoprivredni proizvođači, tako i oni malobrojni čuvari tradicije i starih zanata.
Očekujući kolaž ovakvih proizvoda, usledilo je razočaranje izazvano vremenskim prilikama! Od proizvoda starih zanata gotovo ni traga. Ali je bilo i onih upornih i istrajnih, koji su ipak uspeli da prodaju nešto od svojih proizvoda.
Prerada proizvoda ključ opstanka domaće proizvodnje
Tako smo na vašaru zatekli i Ankicu Vasović iz susedne Vrnjačke Banje, koja je izložila rukotvorine izrađene od zlatiborske vune. Pravi proizvodi za trenutne vremenske uslove. Kaže nam da ona inače ove proizvode prodaje svakog dana u Vrnjačkoj Banji. Da ponekad poseti neki vašar, ali da je prvi put na vašaru u Trsteniku. Vreme je nije pokolebalo, pa će doći i na sledeći. Ovi proizvodi, među kojima prednjače vunene čarape i patikice za mališane, različiti modeli i veličine prsluka, džempera, pelerina i neophodnih kapa, rezultat su svojevrsne udružene proizvodnje. Za vunu Ankica odlazi u sela na Zlatiboru. Tamo od vrednih iskusnih pletilja nabavlja i deo proizvoda, i na taj način i njima omogućava da zarade tokom zime i hladnijih dana. Od vune nove predmete izrađuju u Vrnjačkoj Banji i okolini. I tu se uposle žene koje tokom zime imaju manje obaveza. Deo proizvoda izrađuje i sama Ankica, ali kako nam kaže, onih jednostavnijih jer to radi dok sedi ili stoji pored svoje tezge, pa nije zgodno da se bori sa složenim mustrama i šarama. Poneki kupac priđe i razgleda robu, i iskusno komentariše najčešće gustinu pletenja vunenih čarapa, jer ističu da se po tome razlikuju kvalitetne od onih manje kvalitetnih.
Slatki kutak uprkos snegu na vašaru!
Još jedan proizvođač i čuvar nasleđa nije uskratio priliku mališanima da se zaslade proizvodima koje nalaze isključivo na vašarima. Ivan Mijajlović iz Jagodine je uprkos lošem vremenu izložio svoj slatki kutak na trsteničkom vašaru, i tako omogućio roditeljima, bakama i dekama da i za ove Mladence zaslade svoje najmlađe, a često i da se sami zaslade, jer ne nalaze se svaki dan ovi dekorativni slatkiši. Ivan nam kaže da u Jagodini imaju porodičnu proizvodnju, da se on priključio pre nekoliko godina kada se oženio, a da porodica njegove supruge ovaj zanat neguje decenijama, i da se još sećaju kako je njen deka u pletenoj košari nosio i prodavao svilene bombone širom Srbije. Radi se sve od bombonskog sirupa i šećera. Najtipičniji predstavnik je svakako luša, a danas su ovi proizvodi prilagođeni interesovanju mališana, pa slatkiše i lizalice krase junaci crtanih filmova. Ovakve tezge ne mogu da prođu bez liciderskog srca, koje još mami osmehe i starije prolaznike podseća na mladost i davne ljubavi.
Proizvodnja domaćih proizvoda ključ razvoja seoskog turizma
„Ovo je sezonska roba“, dodaje naš sagovornik. Ne postoji radnja u kojoj je ona svakodnevno izložena, već je šestoro članova njegove porodice priprema za pijačne dane i vašare, kada za relativno mali novac svaki mališan može da bude obradovan. Rečenica koju svako dete izgovori kad vidi starije da se vraćaju sa vašara obično je: „Šta ima slatko?“ Luše, lizalice i svilene bombone su dobili, a za šajkače, opančiće, delove narodne nošnje, i ostale proizvode kojih uglavnom ima samo na vašarima, moraće da sačekaju leto.
Foto: Danijela Jovanović
Komentari