Iako nemate veliku proizvodnju na sopstvenom gazdinstvu, ona ipak može da donese solidnu zaradu i da dopuni kućni budžet. U to su se uverili mnogi proteklih godina i iskoristili potražnju na tržištu za tradicionalnim proizvodima.
Možda vas zanima
Jovanka i Milivoj Nikolić, iako oboje u penziji, odlučili su da se na porodičnom imanju u valjevskom selu Kotešica posvete poljoprivrednoj proizvodnji. Dugo godina su radili u Valjevu, a kada su ostali bez posla, na Jovankin nagovor rešili su da se oprobaju u proizvodnji hrane i nisu pogrešili. Vratili su se u Kotešicu i pokrenuli proizvodnju.
Predlozi za zdrav i ukusan ručak: 5 recepata za jela od gljiva
„Kada smo ostali bez posla, suprug i ja smo rešili da se bavimo poljoprivredom. On je u početku, kao i mnogi drugi, želeo da se bavi švercom. Ja sam insistirala da on prvi naoštri motiku, ja ću zasukati rukave, da on prvi ide u štalu, a ja ću za njim, pošto se nikada pre toga nisam bavila ovim poslom jer sam rođena i odrastala u gradu u Crnoj Gori. Prešli smo put od jednog teleta do 11 grla stoke, a trenutno imamo šest umatičenih krava simentalske rase. Prihode ostvarujemo od prodaje teladi, prerade mleka, od jagnjadi“, priča Jovanka.
„Pronašli smo se u poljoprivredi. Iako nemamo sertifikate, sve je bazirano na principu organske proizvodnje. S obzirom na to da drugi članovi porodice nisu zainteresovani da se bave poljoprivredom nećemo širiti proizvodnju, već radimo koliko možemo“, kaže naša sagovornica i dodaje da ovde nije reč o velikoj proizvodnji, pa njihova roba lako nađe put do kupca.
Sve što proizvedu na imanju, to i prerade. Voće i povrće ode u slatku i slanu zimnicu, a mleko u razne vrste sireva.
„Pravim papriku somborku u pavlaci i to je recept sa severa, trapist sir, trapist u maslinovom ulju. Slanu i slatku zimnicu od našeg voća i povrća prerađujem. Tu je šarena salata, paprike punjenje kupusom, cvekla… Prodaja ide preko prijatelja i na sajmovima. Naš zaštitni znak je paprika u pavlaci, a recept je iz Crne Gore“, priča Jovanka.
Ima samo 12 godina, a već sam seje kukuruz na 100 ha
Da sajmovi, kao i razne privredne i turističke manifestacije, mogu biti lak put do tržišta za poljoprivredne proizvode uverio se i Zoran Spremić iz Loznice, vlasnik „Domaćinstva Spremić“. Već sedam godina bavi se preradom voća i povrća i proizvodnjom vina i rakije.
Od slatke zimnice tu je 30 različitih proizvoda, počev od šumske i domaće jagode, trešnje, višnje i drugog voća, pa do slanog program gde su zastupljeni ajvar, cvekla, krastavčići, šarena salata…
„Svaki početak je težak, a nije ni sada lako. Kada je propala firma u kojoj sam bio zaposlen, počeo sam da proizvodim manje količine. Uvideo sam da može da se radi. Nema tu velike filozofije i neke velike tajne. Prvo treba nabaviti domaći proizvod za preradu, higijena sudova mora biti besprekorna i recepti moraju biti tradicionalni. Šporet ‘smederevac’, divan vajat, nadstrešnica i to je pravi recept za dobar proizvod“, priča nam Zoran, inače ekonomista po zanimanju.
Od pravnika do poljoprivrednika: Odrastao u gradu, pa se vratio u rodno selo
Zoran poseduje voćnjak sa 300 stabala šljive, trešnje, višnje i kajsije dok povrće koje prerađuje kupuje. Trenutno, kaže, radi sam a između ostalog na razne načine preradi 1.500 kilograma paprika, 300 kilograma kajsija u džem i sokove, a 400 kilograma u rakiju.
„Mukotrpan je ovo posao, međutim imao bi perspektivu kada bismo imali olakšice. Ja lično nisam nikad tražio kredite niti bilo kakve druge podsticaje. Do radne snage se teško dolazi, ljudi nemaju posla, a sa druge strane nisu zainteresovani za rad. Kad krene sezona ajvara, neće niko da sedi osam do deset sati da ljušti i peče papriku. Član sam ‘Zelenog karavana’ u Beogradu, koji broji oko 15 zelenih tezgi, gde od novembra do marta svakog vikenda menjamo lokaciju i prodajemo naše proizvode. Uslov je da proizvodi moraju biti domaći, bez dodataka (konzervansa, vinobrana…), rađeni po starim receptima“, navodi Zoran.
Autor: Dejan Davidović
Komentari