Javna preduzeća koja se bave odvoženjem i sakupljanjem smeća u gradovima po prirodi stvari uglavnom nose ime „Gradska čistoća“. A ko skuplja smeće u selima? Trebalo bi da bude „Seoska čistoća“. Pogotovu je to potrebno u onim razuđenim selima, sa desetinama uskih puteljaka i sokaka, po kojima veliki kamioni ne mogu ni da dođu ni da prođu.
Radnici „Gradske čistoće“ u pojedinim selima odvoze smeće, ali sa već unapred dogovorenog mesta, uglavnom pored glavnih puteva. Domaćini u takvim situacijama moraju da odvoze vreće sa đubretom i po nekoliko kilometara do kontejnera, jer nemaju taj komfor, kao u gradu, da im je kanta odmah ispred kuće.
Možda vas zanima
Vlakča je selo na puta između Kragujevca i Topole. Stanovnici ovog mesta našli su rešenje za problem odvoženja smeća. On se zove Rade Jovanović. Svakog prvog i trećeg ponedeljka u mesecu Rade svojim traktorom starim trideset godina jezdi po svim putevima sela i u prikolicu skuplja đubre iz domaćinstava. Ujedno deli i džakove za smeće. Đubre odvozi do kontejnera na glavnom putu, odakle ga preuzimaju radnici „Čistoće“ iz Kragujevca.
Vojvođanima dodeljena sredstva za uklanjanje divljih deponija sa oranica
Selo ima približno 200 kuća i oko 700 stanovnika. Ako i ostave đubre na za to predviđeno mesto, dok dođu kamioni smećari, psi lutalice znaju da razvuku plastične kese i đubre po selu. Ima zaseoka koji su dosta udaljeni od glavnih puteva, pa i od kontejnera, tako da bi svako morao svoje đubre da vozi najmanje dva-tri kilometra.
Svakog prvog i trećeg ponedeljka u mesecu Rade svojim traktorom starim trideset godina jezdi po svim putevima sela i u prikolicu skuplja đubre iz domaćinstava.
„Mi smo prvo selo koje je na ovaj način rešilo skupljanje i odvoženje otpada. Da nije tako, postojala bi mogućnost da ljudima bude teško da voze svoje đubre, pa da ga bace u potok, negde u šumu. Tako se, u stvari, i prave divlje deponije. Ovako, ja uključim traktor, pa sve đubre u prikolicu i do glavnih kontejnera, odakle se vozi za Kragujevac. Prihvatio sam to da radim jer želimo da naše selo bude čisto i ekološko. Kragujevačka ’Čistoća’ nas je razumela šta hoćemo i prihvatila dogovor, pa odvozi smeće iz sela na gradsku deponiju“, kaže Rade Jovanović, opremljen po propisu i narandžastim prslukom.
U ovoj zamisli pomogao mu je Dragoljub Švabić, poznati aktivista u selu. On kaže da je pre deset godina baš odavde ponikla manifestacija „Izbor za najlepše dvorište“, koja se kasnije proširila na ceo region i nadrasla okvire mesta nastanaka. I zaista, u tom selu na desetine je prelepo uređenih dvorišta. „Želimo da ovo selo bude ’Cvetna bašta Srbije’, a ako to već hoćemo, onda je đubre potpuno neprihvatljivo“, kaže Švabić.
Da li znate koja su najčistija sela u Srbiji?
Dok kupi đubre, Rade deli i plastične kese. Svako domaćinstvo dobije po 24 za šest meseci. Za svoj trud dobija neveliku mesečnu naknadu, ali od nje plaća gorivo. Mišljenja u selu o angažmanu ovog poljoprivrednika koji obrađuje četiri hektara svoje i još dva iznajmljene zemlje su podeljena. Jedni kažu da je akcija odlična, a drugi misle da može i bez toga.
Želimo da ovo selo bude ’Cvetna bašta Srbije’, a ako to već hoćemo, onda je đubre potpuno neprihvatljivo.
„Svaka mu čast što ovo radi, ali ja ne bih mogao“, kaže jedna od meštanina kome Rade redovno odvozi đubre.
Kako da rešimo problem odlaganja poljoprivrednog otpada?
U ovom selu ima dosta i onih koji su posle privremenog rada u Švajcarskoj došli da ovde provode penzionerske dane. Shvataju da u Srbiji odvoženje đubreta iz sela nikom nije glavna briga, za razliku od Švajcarske. I ujedno su zahvalni jer ne moraju da nose kese do glavnog puta koji je udaljen nekoliko kilometara. Bez problema su spremni da plaćaju mesečno odvoženje smeća na ovakav način, koji je obračunat po kvadraturi kuće. O ovoj akciji čuli su i sakupljači sekundarnih sirovina, pa ponekad svrate do Radeta da preberu šta je za njih.
Za to vreme Jovanović i Švabić razmišljaju da ovaj koncept probaju i u susednom selu Kotraža. Ko zna, možda i zaista naprave pravu „Seosku čistoću“. Jer u ovom selu svaka akcija je dosad uspela.
Sagovornici:
Rade Jovanović, poljoprivrednik iz Vlakče
Dragoljub Švabić, selo Vlakča
Foto: Biljana Nenković
Komentari