Pre dve godine u mioničkom selu Paštrić, na inicijativu Ekološkog društva ”Okvir života” osnovana je banka gena i semena starih sorti voća i povrća, zamišljena da bude na lokalnom nivou. Međutim, ideja se nije dugo zadržala samo u ovom kraju, već se veoma brzo proširila Srbijom.

Foto:Dejan Davidović

Pored Kolubarskog okruga slične inicijative zaživele su u moravičkom, zlatiborskom, pirotskom, niškom, svrljiškom, banatskom kraju, u Srednjebanatskom okrugu, a dobru saradnju imaju i sa Institutom za strna žita u Kragujevcu.

Popularnosti starih sorti doprinela epidemija korona virusa

Osnovni cilj banke gena je očuvanje autohtonih sorti bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, ali i razmena biljnog materijala i obuke o njihovom gajenju.

Biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena kaže da još uvek nisu definisali šta sve postoji u Srbiji, ali da je do sada samo u mioničkom kraju popisano oko 70 sorti jabuka, 20 sorti krušaka i 11 sorti šljiva što je, kako kaže, za jednu tako malu opštinu dosta veliki broj. Pored toga sakupljeno je i 40 različitih sorti povrća uz 25 sorti pasulja i pasuljica.

MOŽDA VAS ZANIMA

Stare, zaboravljene sorte jabuka – kolačara i petrovača

Voćarstvo

17/03/2021

Veoma otporne stare sorte krušaka – karamanka i vodenjača

Voćarstvo

18/02/2021

Budimka – autohtona sorta jabuke otporna na venturiju

Voćarstvo

26/02/2022

„Kada smo počeli rad sa starim sortama mislili smo da niko neće hteti da ih gaji, zato što su već potpuno zaboravili na njih, a posebno oni koji su druga ili treća generacija koja živi u gradu. Međutim, ljudi iz grada imaju nekoga u selu i svi se sećaju ukusa i mirisa starih sorti voća, uz to sve više brinu o zdravlju i vrlo rado bi kupili te stare sorte. Međutim, nemaju gde da ih kupe, a žele da ih vide na pijaci i potom na svom tanjiru”, navodi dr Ivana Petrović.

Kako kaže, i proizvođači su zainteresovani da stare sorte gaje u svojoj bašti za sopstvene potrebe, tako da svi žele da jedu nešto što je autentično, ukusno, mirisno, a stare sorte to jesu.

Popularnosti starih sorti doprinela je i epidemija korona virusa, iz razloga što u ovakvim specifičnim situacijama, ljudi imaju mogućnost da iz svoje bašte uberu voće i povrće. To ih je, priča Petrovićeva, okrenulo ka selu i baštovanstvu i zaključili su da mogu gajiti nešto što je tu raslo vekovima, ono čemu nije potrebna neka ekstremna briga niti hemija.

Pored toga, značajnu ulogu imaju i lokalne inicijative, pa tako Veliko Gradište svake godine organizuje pasuljijadu gde promovišu svoj pasulj gradištanac.

Najtraženja poljoprivredna kultura je paradajz

I ovog proleća banka gena ispunila je još jedan svoj zadatak. Besplatno je podeljeno 570 kesica sa semenkama žutog i belog kukuruza osmaka, nekoliko sorti pasulja i pasuljica, blitve, tikve, boba, ljute paprike. Ono što je jako važno je da kada se uzme seme ono i vrati u banku semena, u suprotnom neko drugi neće moći da ga dobije naredne sezone.

Foto:Dejan Davidović

„Najpopularna poljoprivredna kultura i ona koja se najviše traži je paradajz. Definitivno su ljudi najmanje zadovoljni kvalitetom paradajza na pijacama, obično ga opisuju bezukusnim, drvenastim, tvrdim i tako dalje. Jako puno komentara ima i na temu zašto je paradajz ranije bio mnogo bolji. Izdvaja se jabučar i volovsko srce, određene varijante ljutog i čak crnog paradajza, kao i paradajz šljivar odnosno naš autohtoni čeri paradajz“, objašnjava Petrovićeva.

Ona dodaje da u banci gena imaju i jedan žuti paradajz ‘‘hilandarac”. Još jedna kultura se izdvaja, a to je krompir i dosta ljudi se raspituje za krompir mesečar, aktuelne su jabuke i kruške, a u tom kraju traži se šljiva požegača.

Ekološko društvo ”Okvir života” organizuje obuke za kalemare, a pošto o starim sortama nema puno literature to su nadomestili pokretanjem jutjub kanala gde obrađuju teme posvećene gajenju starih sorti voća i povrća.