Zakon po kojem bi sezonski radnici trebalo da budu prijavljeni i imaju penziono i zdravstveno osiguranje tokom angažovanja na sezonskim poslovima u poljoprivredi, najavljuje se već neko vreme ali njegovo usvajanja i početak primene još nisu precizirani. Ovim povodom, razgovarali smo sa ženama koje i nekoliko decenija rade kao sezonske radnice na različitim poslovima u oblasti poljoprivrede, čuli smo njihova iskustva i šta bi za njih značila primena novog zakona.
Možda vas zanima
Slobodanka Mitić je na poljima počela da radi još kao dete, sa 14 godina je sa porodicom došla u vojvođansko selo Zmajevo i odmah počela da zarađuje za život radom na njivama. Iako je kratko radila i neke druge poslove, angažovanje na seoskim atarima je nikad nije zaobilazilo, pa je tako već 62 godine aktivna na svim poslovima za koje su potrebni radnici u polju. Poslovi su, kaže, uvek bili teški, ali joj je u nekadašnjoj zadruzi bilo lakše raditi.
„Sve se radilo, čak smo nekad vilama vadili repu, vilama. Ja sam mnogo radila, utovarala silažu u prikolicu, nema šta nisam radila. Ali je bolji život bio, narod je bio složniji“, priča Slobodanka i dodaje da je danas mnogo toga drugačije, od međuljudskih odnosa do samog rada. „Nekada je bilo lako organizovati žene i muškarce na svim poslovima, od kopanja do branja, poštovali su se ljudi, nije bilo tenzija i žurbe, a sada nema predaha, ako završiš svoj posao moraš se vratiti da pomogneš drugome, gazda neće da te gleda kako mu sediš“.
U svojoj grupi sa kojom odlazi na poslove oko pasulja, paprike, kukuruza, šargarepe i raznih drugih kultura, Slobodanka je najstarija ali, kako kaže, cela je grupa stara.
Slabo da ima mladih koji hoće da rade na njivi, počnu pa odustanu, žene neće da se prehlade, neće u mokro, a ja nikad kod doktora nisam otišla zbog njive, nikada se nisam razbolela. Sve su penzioneri, moraju da rade, jedva idu po njivama a moraju da rade da bi preživeli. Dođe neko mlađi pa im mi stari onda pomažemo.
Da je sve ove godine, koje je provela radeći kao sezonska radnica, bila prijavljena, Slobodanka Mitić bi imala registrovan veliki radni staž, međutim, ona svoju penziju nema, živi od penzije pokojnog supruga a kako nam je rekla, na njivi radi da bi imala dovoljno za osnovne potrebe koje stari ljudi imaju i smatra da joj prijava i osiguranje sada nisu potrebni.
Sličnog mišljenja je i Jelena Barišić, penzionerka koja je odlaskom u penziju počela da radi sa ženama u atarima i voćnjacima. Jelena ima 74 godine a kao sezonska radnica na poslovima oko soje, luka, pasulja i mogih drugih, aktivna je tokom cele kalendarske godine. Gde god i kad god ima posla ona ide, a ono što joj najteže pada je to što, kako kaže, zna kada ide ali ne zna kada se vraća, ostaje nekad i po 10 sati radeći za nadnicu malo veću od 1000 dinara.
Međutim, priča nam kako su joj dodatna primanja dobrodošla i da je tako uglavnom i sa ostalim radnicima, takođe penzionerima.
„Na njivama samo penzioneri rade. Svako se žali na svoj način, ali svi moraju da rade. Meni osiguranje ne treba, što bih ja opterećivala nekog čoveka da me osigurava, ja to kao penzioner imam, ako mogu da idem da radim radiću, ako ne mogu neću“, priča Jelena i naglašava da radi sa dve grupe, i da su i u jednoj i u drugoj radnice stare žene.
Kako nam priča, od gazde do gazde zavisi kako se i koliko radi, a malo je onih za koje ima samo reči hvale. Gazde uglavnom na sve radnike gledaju isto, bez obzira na to koliko ko godina ima i koliko može da radi. Poslovi su teški, radnici su stari, ali se sve mora uraditi. Iz jednog primera dočarala nam je koliko mlada radna snaga može biti važna u poljoprivrednim poslovima.
„Kad sam radila u magacinu gde se prebira luk, bira se zdrav u džakove, a mi smo trebale da dižemo džakove od 60 kilograma na palete, dve žene zajedno jer muškaraca nije bilo. Žene nose džakove, rade i te teže poslove, muškarci počnu i odustanu, a posao se mora uraditi“, priča Jelena i dodaje da ima utisak kako se u narodu podrazumeva da je na starima da odlaze u njive i rade najteže poslove.
Poslove na metlicama, pasulju, soji, jabukama, malinama radila je u Magliću, Kaću, Gospođincima, Sirigu, Zmajevu i mnogim drugim vojvođanskim mestima, a sada se, kaže, sve polako menja, mehanizacija uzima primat nad radnom snagom pa tako gazde zovu radnike koji su im najbliži, bez obzira ko kako radi i koliko godina ima.
Obe naše sagovornice saglasne su oko toga da su sezonski radnici u najvećem broju slučajeva stari ljudi koji primaju neki oblik penzije i već imaju zdravstveno osiguranje te im stoga najavljeni zakon ne znači mnogo, međutim one koje bi aktivnom primenom mogao da podstakne na rad jesu mladi ljudi, kojih prema svedočenjima nema mnogo na poljoprivrednim sezonskim poslovima.
Sagovornice: Slobodanka Mitić i Jelena Barišić
Komentari