Donji Taor, selo podno Malog Povlena, u dolini reke Skrapež, poznato po slapovima Taorskih vrela oko kojih se iskopava kvalitetna siga, još uvek krije brojne prirodne lepote. Poslednjih godina sve više privlači turiste ali i one koji žele da život u gradu zamene za seoski mir.
Povratak mladih
,,U odnosu na druga sela ovde još ima mladih. Ima dosta onih koji su se doselili, koji su kupili stara imanja, placeve, izgradili vikendice. Ali da su bolji putevi bilo bi ih i više. Grad je obećao da će ove godine nešto uraditi, ali je to nedovoljno. Imamo pet kilometara gradskog puta, a oni su rekli da će uraditi nekih 700 – 800 metara i da će naredne godine nastaviti”, kaže Milan Jovanović, meštanin Donjeg Taora i predsednik Mesne zajednice.
Razvoj turizma
Udruženi Taorci godinama vredno rade na promociji svog sela i privlačenju gostiju. Bave se voćarstvom i stočarstvom, a pojedinima dodatnu zaradu donosi i turizam.
,,Meštani Donjeg Taora vredno rade na razvoju turizma. Njihovo gostoprimstvo, otvorenost i svesnost, u smislu koliko je značajan turizam za ovaj kraj, svakako je nešto što raduje Turističku organizaciju Valjevo. Ova destinacija je svakako za preporuku svim posetiocima iz razloga netaknute prirode, velikog broja lokaliteta koji se mogu obići. Pored Taorskih vrela, tu je Taorski grad, izvor reke Skrapež, vodenica … Ovde su pre svega ljudi koji vredno rade, proizvode kvalitetnu hranu, koja može da se ponudi turistima i koji svojim načinom života neguju vrednosti i tradiciju našeg kraja”, ističe Ana Marković, direktorka Turističke organizacije Valjevo.
Novi hram
Do polovine jula Taorci bi trbalo da završe izgradnju prve pravoslavne bogomolje u novijoj istoriji ovog sela. Hram posvećen Saboru Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan gradi se zahvaljujući porodici Krstajić iz Subotice, kojoj je Taor drugi dom više od jedne decenije. Njihovu ideju svesrdno su podržali ovdašnji žitelji, koji decenijama na bogosluženja odlaze u susedno Makovište i Ražanu.
Temelji novog hrama nalaze se u blizini ostataka crkve iz kasnog antičkog ili ranog vizantijskog doba, koju su 2019. godine na imanju Milana Jeftovića, nedaleko od Taorskih vrela i puta za Makovište, otkrili arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.
,,Nama je najvažnije da se ovde vidi zajedništvo, da je to želja da svi učestvujemo i da svako pomogne u skladu sa svojim mogućnostima. Želja nam je da sa izgradnjom crkve ovo selo na neki način živne, da ljudi dolaze u naš hram i na Taorska vrela, ali i da meštani imaju crkvu u svom selu, jer su i Makovište i Ražana daleko, što je posebno teško u zimskom periodu ”, kaže Slađana Krstajić, ktitor crkve Sabora Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan.
Specijaliteti od sremuša
Donji Taor, jedno od najzabačenijih valjevskih sela, godinama već promoviše lepotica bukovih šuma – biljka sremuš, koja ovde raste u izobilju. Meštani su po deveti put organizovali manifestaciju ,,Dani sremuša” koja se ove godine poklopila se obeležavanjem Svetskog Dana planete. Sremuš, veoma zdrava i čudesna biljka, i ovog puta bio je glavni sastojak u jelima koja su pripremana u centru sela.
,,Naš specijalitet je gulaš sa mesom i pečurkama, začinjen sremušem, koprivom i zeljem. Kao dodatak pripremili smo pastu sa semenom susama, suncokreta, badema, oraha, suvim šljivama i maslinovim uljem”, kaže Jelena Birčanin.
Jovan Sipić iz Valjeva preporučuje pitu sa sirom i sremušem od domaćih kora, jogurt od sremuša i rakiju od ove biljke.
Organizatori ove manifasticaji, koja ima za cilj promociju prirode, zdravih stilova života i biljke sremuš, su Udruženje za razvoj turizma i zaštitu prirode ,,Taorska vrela”, Udruženje za negovanje kulture i tradicije valjevskog kraja, Turistička organizacija Valjevo i Kluba Ars Nova.
Komentari