Od kako se rodio on čuva ovce. Kaže da ovce cigaje gaji pre svega zbog mesa, ali i zbog specifičnog pokreta, bele vune i lepote na koju su stočari u Vojvodini navikli. Na more nikada nije bio, ali njega to i ne interesuje. Sve što mu je oduvek bilo bitno jeste da mu ovce budu dobre i vesele. Drugu rasu, kaže, nije ni želeo ni da proba da čuva. Pogotovo ne belu ovcu, koju i da su mu nudili za džabe nikada je ne bi prihvatio. Ovčarski posao je u Bačkoj tradicija, ali i kućno vaspitanje koje se prenosi s kolena na koleno. Deda Rada je sa nama podelio svoju životnu priču i pokušao da nam objasni odakle tolika ljubav prema cigajama.
Možda vas zanima
Sagovornik: Rada Čolović, ovčar
Komentari