Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. januara slave Bogojavljenje, dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist, koji je do tada živeo uz majku i njenog muža Josifa, napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordanu. Po krštenju otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov. Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom „bog se javi-zaista se bog javi“.
Kada je Isus Hrist napunio trideset godina, došao je na reku Jordan da ga Jovan krsti. Osećajući svojim duhom da je pred njim obećani Mesija, Sveti Jovan ga je dočekao rečima: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim“. Isus mu je odgovorio: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.
Možda vas zanima
Posle ovih reči Hrist je ušao u Jordan.Tada se nad njim otvorilo nebo i Duh Sveti sišao je na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni, on je po mojoj volji“.
Kada se Hristos krstio javio se Bog u tri ličnosti: Bog otac je govorio sa neba. Bog sin se krstio u reci Jordanu. Bog Duh Sveti silazio je sa neba na glavu Hristovu. Zbog toga taj dan zovemo Bogojavljenje.
Bogojavljenska vodica
Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja) i na sam praznik Bogojavljenja, posle Svete liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ova voda se uzima i nosi se kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari, bez obzira na vremensku dužinu čuvanja. Njome se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od zlih sila. Pije se preko cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova i očišćenja duše i tela.
Crkva Svetog Bogojavljenja u Vrdilima
Crkva Svetog Bogojavljenja u Vrdilima kod Kraljeva, koja je rešenjem Vlade Republike Srbije od 17. Oktobra 1997. godine utvrđena za spomenik kulture , jedna je od retkih koja je posvećena ovom velikom prazniku. Na osnovu svega što
se kao predanje prenosilo kroz vekove može se zaključiti da Crkva Svetog Bogojavljenja u Vrdilima od njene prve gradnje u kontinuitetu traje još iz srednjeg veka.
Crkvu je projektovao ruski arhitekta, emigrant Mihail Glušenko, unoseći u umetnički izraz dosta ruskog stila, zbog čega se njena arhitektura unekoliko razlikuje od ostalih crkava. On je projektovao i ikonostas, a 1924. godine naslikao je 20 ikona na platnu. U fascinantni izgled celog hrama savršeno se uklapa kamena kapija na porti, koju je izgradio Sreten Danilović, čuveni kamenorezac iz Pekčanice kod Kraljeva.
Na dan Svetog Bogojavljenja u ovoj crkvi okuplja se veliki broj vernika iz vrdilske crkvene opštine, ali i okolnih sela i grada Kraljeva.
Narodna verovanja i običaji za Bogojavljenje
U našem narodu postoje brojna verovanja i običaji za ovaj veliki praznik. Prema narodnom verovanju vreme za Bogojavljenje može odrediti kakva je godina pred nama. Veruje se da ako na dan Bogojavljenja bude mraza i snega onda će godina biti rodna i suprotno-vedro vreme sušnu godinu. Na praznik valja izaći na neku vetrometinu sa malo pepela u ruci. Zatim se pepeo pušta da bi se odredilo koji se vetar zakrstio, tačnije koji je vetar bio pobednik na Krstovdan. Ako duva istočni vetar godina će biti sušna, južni vetar predskazuje kišnu godinu, a zapadni rodnu godinu.
„Otvaranje nebesa“ je najpoznatiji običaj za Bogojavljensku noć. Naime, veruje se da se dan pred Bogojavljenje, tačno u ponoć otvaraju nebesa.Tom prilikom treba da se pogleda u nebo i zamisle želje za koje se veruje da će se sigurno ostvariti.
Običaj je da neudate devojke veče pred Bogojavljenje stave ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladićа za koga će se udati.
U pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papiriće sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica,znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Komentari