Božić je hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Sama reč Božić, kao deminutiv reči Bog, označava da se na taj dan rodio Isus – mali Bog. I to je izgleda jedna od retkih zajedničkih činjenica u katoličkoj i pravoslavnoj kulturi obeležavanja ovog datuma, koji zapadni hrišćani proslavljaju 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru, uvedenom reformom pape Grgura XIII 1582. godine.
Obeležavanje rođenja Isusa Hrista po novom, gregorijanskom kalendaru, prihvatile su i neke pravoslavne crkve, tako da će osim katolika, 25. decembra Božić proslaviti i Vaseljenska patrijaršija u Istanbulu, patrijaršije u Aleksandriji (Grčka) i Antiohiji (turska granica sa Sirijom), pravoslavne crkve Poljske, Rumunije, Kipra, Grčke, Turske, Pravoslavna crkva u Americi, gde je nekim parohijama dozvoljeno i korišćenje julijanskog kalendara, a poslednja među pravoslavnim crkvama je gregorijanski kalendar prihvatila Bugarska pravoslavna crkva 1963. godine.
Možda vas zanima
Zašto treba kupovati jelke sa busenom
23/12/2022
Doduše, 25. decembra Božić proslavljaju i pravoslavne crkve Jerusalima, Rusije, Ukrajine, Gruzije, grčki starokalendarci i srpska crkva, ali po starom, julijanskom kalendaru. Po novom, to je 7. januara.
O tome koliko je sve ipak isprepleteno govore i činjenice da Ruska pravoslavna crkva ima neke parohije na Zapadu koje Božić obeležavaju po novom kalendaru, a Pravoslavna crkva u Americi – Bugarska dijeceza ga je slavila po tom kalendaru i pre nego što je izašla iz Zagranične ruske crkve i prešla u Pravoslavnu crkvu u Americi.
U Bosni se na Badnjak peče prase, a u nekim delovima Hrvatske guska ili kokoška. Prase (guska) se jede u ponoć, nakon što se dođe s mise (polnoćke), a preko Badnjeg dana su neki postili i nisu jeli ništa, dok su drugi jeli ribu.
Imajući u vidu različite kulture, vere, geografske širine i vremenske prilike na teritorijama na kojima se obeležava ovaj Božić, u našim krajevima popularno nazvan katolički, razumljivo je zašto postoje i velike razlike u načinu njegovog obeležavanja. Naša mala anketa među onima koji Božić proslavljaju 25. decembra na području ovdašnjeg regiona pokazuje da i u njegovim granicama ima sijaset običaja karakterističnih samo za određeni kraj.
„Na Badnjak (Badnje veče) okiti se bor. Danas ga neki okite i pre, početkom adventa, jer imaju veštačke borove, oni ’živi’ nisu dugoga veka pa se kite na Badnji dan i raskite se 5. januara“, kaže Mirna Bašić iz Samobora. „U Bosni se u kuće komšija i rodbine donosi po jedna grana na poklon i to zovu badnjak. Kod nas, u okolini Zagreba, to nije bio običaj. Isto tako u Bosni se na Badnjak peče prase, a u nekim delovima Hrvatske guska ili kokoška. Prase (guska) se jede u ponoć, nakon što se dođe s mise (polnoćke), a preko Badnjeg dana su neki postili i nisu jeli ništa, dok su drugi jeli ribu.”
Nikada na Božić nismo smeli nešto raditi (pranje veša, čišćenje…) pa se veliko generalno čišćenje obavi pre Badnjeg dana i na taj dan.
„Na Božić se opet ide na misu i nakon toga u čestitanje, ali samo najbližoj rodbini (barem je tako bilo kod nas). I nikada na Božić nismo smeli nešto raditi (pranje veša, čišćenje…) pa se veliko generalno čišćenje obavi pre Badnjeg dana i na taj dan. Svekrva i svekar su iz Bosne, pa su mi u ovih 13 godina braka preneli mnogo običaja i tako sam mogla upoređivati njihove s običajima u mojoj devojačkoj kući u okolini Zagreba, Prigorja i Zagorja.“
Ana-Marija Barić iz starog turističkog naselja Pirovac blizu Šibenika izdvojila je nekoliko karakterističnih običaja vezanih za obeležavanje Božića u njenoj porodici:
„Vreme slavljenja Božića počinje adventom ili došašćem, koje počinje četvrte nedelje pre Božića. Najpoznatiji simbol adventa je adventski venčić. Njega čine dva temeljna simbola: krug ili prsten od zimzelenog granja i četiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na život koji ne prestaje, na večni život.”
„Običaj je da se svake nedelje pale adventske sveće; prva sveća, ili postilica, simbolizuje nadu i iščekivanje, druga, ili pomirilica, znak je mira, treća slavi radost i veselje, a poslednja sveća simbolizuje ljubav. Sveće se u našoj porodici pale pre početka nedeljnog ručka, a gasi ih najmlađi član komadom hleba umočenim u vino.”
Najpoznatiji simbol adventa je adventski venčić. Njega čine dva temeljna simbola: krug ili prsten od zimzelenog granja i četiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na život koji ne prestaje, na večni život.
Ana-Marija objašnjava da je 4. decembra spomen-dan Svete Barbare, svetice iz 3.veka, jedne od glasnica u došašću koja nagoveštava Božić. Niz pučkih običaja vezan je za Svetu Barbaru, pa se tako danas u nekim krajevima seje božićna pšenica kao simbol plodnosti zemlje. A 6. decembra slavi se Sveti Nikola, zaštitnik dece i pomoraca. Deca ga najčešće povezuju s darovima koje dobra deca pronalaze u svojim čizmicama, dok Krampus donosi šibe za nevaljalu decu.
„U Dalmaciji poklone češće nosi Sveta Lucija, Luca”, kaže Ana-Marija Barić. „Deca pripremaju čarapu; ko je bio dobar dobije narandžu, orahe ili slične darove, a ko nije bio, dobije pepeo. Ko nije zasejao božićnu pšenicu na Svetu Barbaru, čini to u poslednjem trenutku, 13. decembra. Na blagdan Svete Luce seje se pšenica u tanjire ili zdelice kao simbol obnove života i plodnosti.”
„Do Božića pšenica naraste i zazeleni se, te ukrašava božićni sto, a tokom božićnog vremena stoji ispod bora, uz jaslice ili u uglu sobe. Običaj je takođe da se od Lucije do Božića prate vremenske prilike, jer prema pučkom predanju, sledeće godine u pojedinom mesecu biće takvo vreme kakvo je na odgovarajući dan od Svete Lucije do Božića.”
Na Badnjak ili Badnje veče, 24.decembra, kiti se božićna jelka u krugu porodice. Ispod jelke se nameštaju jaslice, kao prikaz rođenja Isusa Hrista.
„Badnjak je dan posta”, ističe Ana-Marija. „Jedu se riblja jela. U Dalmaciji je to najčešće bakalar, sušena riba severnih mora koja je nekad bila hrana siromaha, a danas se ubraja u delikatese. Bakalar se moči tri dana, svaki dan se voda menja, a i ostali sastojci su vrlo jednostavni – maslinovo ulje, peršun, beli luk i krompir. Ko nije ljubitelj bakalara, priprema drugu ribu ili glavonošce (lignje, sipe, hobotnice).”
„Naveče se slavi polnoćka u crkvi, misa koja počinje oko 22 sata, na kojoj se i dočekuje Božić.
Najlepši deo polnoćke je svakako pevanje božićnih pesama. Meni najdraža je pesma ’U s’e vrime godišta’ napisana na lokalnom dijalektu:
“U s’e vrime godišta,
mir se svitu navišta,
porođenje ditića,
kom’ je majka Marija…”
Naravno, za Božić se daruje, a najčešće se daruju deca.
I svaki dan od Božića do Bogojavljenja figure tri kralja u jaslicama se pomiču prema Isusu, tako da se na taj blagdan, 6. januara, nalaze ispred štalice gde se Isus rodio.
„Odrasli se vesele čestitkama, druženju sa porodicom i svečanom ručku koji podrazumeva nešto pernato – pile, kokoš, ćurka, kopun, uškopljeni petao koji se uzgaja samo zbog mesa, pevac. Razlog tome je što ove životinje svojim nožicama bacaju zemlju za sobom, kao oproštaj sa starom godinom ili kraj nevoljama”, objašnjava Ana-Marija. „Neizostavne poslastice na dalmatinskom stolu su fritule – testo prilično tekuće strukture koje se prži u ulju. U fritule se stavi i suvo grožđe, a uz njih se popije i rakija. Orahnjača je takođe deo božićne trpeze.”
Tokom čitavog dana dolaze čestitari, ali se i odlazi kod rodbine, komšija, prijatelja, da bi im se čestitao Božić.
„I svaki dan od Božića do Bogojavljenja figure tri kralja u jaslicama se pomiču prema Isusu, tako da se na taj blagdan, 6. januara, nalaze ispred štalice gde se Isus rodio”, objašnjava Ana-Marija. „Taj zadatak je namenjen deci. Sveta tri kralja su u hrišćanskoj tradiciji kraljevi ili mudraci, koji su, prema evanđelju, došli da se poklone Isusu nakon njegovog rođenja.”
Na Novu godinu se na stolu nalazi prase, mlada svinja, jer ona svojom njuškom uvek ruje prema napred – prema novom, boljem.
Božićno slavlje završava se na blagdan Krštenja Isusova, a to je prva nedelja posle Bogojavljenja.
Tada se skidaju ukrasi sa bora i sa kuće. Inače, sveštenik daje blagoslov tokom božićnog razdoblja, a vernici mu uručuju bocu maslinovog ulja i bocu vina. Nekad je obaveza svake kuće bila i priprema kola drva za crkvu, ali je taj običaj nestao.
Na Novu godinu se na stolu nalazi prase, mlada svinja, jer ona svojom njuškom uvek ruje prema napred – prema novom, boljem.
„Kod nas na Badnji dan uglavnom mama kiti jelku, a deca sa tatom idu negde i kad stignu kući, onda ide priča o tome da je mali Isus doneo jelku i poklone”, kaže Daniela Bašić iz Čelareva. „U ponoć se ide u crkvu. Moja porodica ide kod bake na ručak, kao i tetke sa decom i unucima pa nas bude baš dosta. Ručak je klasičan, od supe, preko sarme, do pečenja – od pileta, guske ili patke. A od kolača, spremaju se mađarica, žerbo štangle i drugi sitni kolači.”
Fatima Čaušević iz Olova (BiH) pre dva dana je počela da pravi kolače za svoju prijateljicu koja slavi katolički Božić. „Pravim joj banjalučku baklavu, rolat od oblande, rolat od banana, salnjake, kiflice i posnu sarmu”, kaže Fatima. „A ona će spremati gibanicu, laganu pitu od varenog kajmaka, kukuruz i postan pasulj za Badnje veče. Pšenicu su već posejali. U četvrtak ujutru napraviću joj pite, a ona će sarmu s mesom.”
Deda, kao glava porodice, bi tražio da se zajedno pomolimo, pa bi počeo da deli jednu jabuku na onoliko delova koliko je nas prisutno. Svako mora da dobije makar po kriškicu. A priča bi išla uz to: ako zalutaš na svom putu, seti se onih sa kojima si delio jabuku i to će te vratiti na pravi put.
Tatjana Đurić iz Sombora sa setom se seća božićnih praznika kod svoje bake. „Jako sam volela taj praznik, jer je kod moje bake dolazila cela najuža familija, nas dvadesetoro”, kaže Tatjana. „Deda, kao glava porodice, bi tražio da se zajedno pomolimo, pa bi počeo da deli jednu jabuku na onoliko delova koliko je nas prisutno. Svako mora da dobije makar po kriškicu.
A priča bi išla uz to: ako zalutaš na svom putu, seti se onih sa kojima si delio jabuku i to će te vratiti na pravi put. Potom bi deda isekao čenove belog luka i razdelio svima, da otera zlo. I na kraju bi za svakog namenio po jedan orah – razbije ga i tako pošalje ukrug, da vidimo kakvog ćemo biti zdravlja naredne godine.”
„Sve to se jelo uz med (jabuke, beli luk i orah) i mogao si uzeti i repete koliko želiš. Potom bi baka iznosila posnu čorbu od pasulja sa testeninom (pasulj se kuva bez mesa na retko i prave se domaće čipedke, odnosno – testo nastaje kidanjem, čupka se). Posle toga jela se makoš guba. To je hlebno kiselo testo isečeno u komade, koje se preliva poparenim makom.”
„Mi ove praznike proslavljamo u malo laganijem ritmu. Mama je za Badnji dan kuvala postan pasulj, veoma jednostavno”, kaže Danijela Malešev iz Novog Sada. „Prethodne večeri se potopi pasulj, ujutru ocedi, nalije vodom i stavi da provri. Zatim se ocedi čim baci prvi ključ i opet se nalije vodom da se pasulj skuva. U drugoj posudi na malo masnoće prodinsta se seckani crni luk, šargarepa seckana na kolutiće, doda se pasulj, aleva paprika, sve se proprži i nalije vodom da se ukrčka i da bude kao supa od pasulja. Začin se dodaje po potrebi. I, naravno, rezanci s makom. Za večeru obavezno se sprema krompir salata koja ide uz ribu.”
„Najradije spremam pastrmku mariniranu u maslinovom ulju sa sokom od limuna i seckanim listom peršuna ili pohujem šarana ili ga paniranog pečem u rerni. Ponekad spremam pijanog šarana. U posudu u kojoj će se peći šaran stavim tanak sloj opranog pirinča i sitno seckan crni i beli luk. Preko stavim neko lonče, a na njega šarana koji je zasečen na svaki centimetar. Tokom pečenja nalivam pomalo belog vina.”
Danijela kaže da poslednjih godina nema mnogo vremena da ispoštuje sve običaje u kojima je ranije uživala, ali da jedva čeka unučiće pa da ponovo čitavoj porodici priprema potpuni užitak. No, ne odustaje od spremanja božićnog prasećeg buta sa zasečenom kožurom, koji se dobro posoli i preko noći marinira u pivu. Može se dodati i malo svežeg ruzmarina, pa se onda peče u rerni. Naravno, domaća žuta supa se podrazumeva. Kuvana po vojvođanski, na tihoj vatri, sa mnogo povrća i obavezno sa domaćom testeninom.
Rahela Vukušić Druško iz Rijeke napominje da su pripreme za Božić ranije počinjale došašćem, a u dosta krajeva početak pripreme je bio blagdan Svete Katarine, 25. novembra. Tada se odlazilo na ranojutarnje mise zornice, postilo se i duhovno pripremalo za veliki praznik.
„Na dan Svete Barbare se seje pšenica, kao simbol plodnosti, novog života i njegove obnove”, kaže Rahela. „Na Badnji dan se posti, uz ribu i baklavu. Pre Božića se ide na ispovest, a u ponoć božićne noći ide se u crkvu na ponoćku. Za Božić se sprema svečani ručak, obavezno se postavlja na belom stolnjaku koji simbolizuje čistotu. Oko jelke su pokloni, ispod nje jasle, a na vratima zelena grana uvijena ukrug.”
Ono što je veoma važno i što posebno ističe Rahela, jeste da obeležavanje Božića podrazumeva mir jednih s drugima, kao i pojedinca sa samim sobom.
Sagovornice:
Mirna Bašić iz Samobora
Ana-Marija Barić iz Pirovca blizu Šibenika
Daniela Bašić iz Čelareva
Fatima Čaušević iz Olova
Tatjana Đurić iz Sombora
Danijela Malešev iz Novog Sada
Rahela Vukušić Druško iz Rijeke
Autorke fotografija: Ana-Marija Barić iz Pirovca blizu Šibenika i Danijela Malešev iz Novog Sada
Komentari