Srpska kulturna baština u mnogome je obogaćena najrazličitijim narodnim običajima koji su neodvojivi deo naše tradicije. Upravo ti narodni običaji našu kulturu čine tako živopisnom i jedinstvenom. Detinjci, Materice i Oci su praznici za koje se vezuju vrlo interesantni narodni običaji.
Detinjci, Matrice i Oci ubrajaju se među najlepše porodične praznike u našoj zemlji.
Možda vas zanima
Magazin ˶Istorija˝ u novembarskom broju iz 2014. godine donosi priču o tome kako su se Detinjci, Materice i Oci proslavljali početkom 20. veka u Beogradu.
Detinjci, Materice i Oci slavili su se u okviru porodice, ali su se kućne dogodovštine sa vezivanjem prepričavale po kafanama i ženskim sedeljkama. Praznik Detinjci naročito je bio važan za decu bez roditelja koja su se sama starala o sebi. Ovakva deca su uvek na dane ovog praznika prolazila pored kuća supružnika koji su bili bez dece. Oni su baš te nedelje kao slučajno izlazili poslom na ulicu, praveći se da ne haju za decu koja se nalaze oko njih. Iznenada bi im se u rukama našli komadi kanapa i po ulici bi počela trka. Najmlađa deca obično bi prva bila uhvaćena i vezana. Kako nisu imali čime da se ˶otkupe˝, dobijali bi poklone ako svečano izjave da su bili dobri tokom cele godine.
Praznik Materice proslavljao se čak i na kraljevskom dvoru. Izabrana deca iz uglednijih kuća, ali i sirota deca bez roditelja bila bi dovedena na dvor da ˶vezuju kraljicu˝ i dobiju poklone. Kraljica Marija Krađorđević bila je veoma aktivna u proslavljanju ovog praznika. Najuglednije beogradske dame onog vremena sledile su njen primer i postajale članice dobrotvornih društava, najčešće ˶Kola srpskih sestara˝. Najvažniji praznik bio im je upravo Materice, kada su delile poklone siromašnoj deci.
Postojao je običaj da bogati i viđeniji ljudi na Očeve daju izdašne javne poklone, čime su pored učinjenog dobrog dela pokazivali svoj prestiž u društvu. Takođe, za nekoliko desetina siromašnih mališana kupovali bi lepu novu odeću, podelili im i slikali se sa njima. Ovakve slike objavljivane su po novinama, kako bi služile za ugled i primer.
Običaji proslavljanja ovih praznika opstali su do danas.
Detinjci
Kod pravoslavnih vernika Detinjci se slave 3 nedelje pred Božić i predstavljau jedan od najzanimljivijih praznika.
Rano ujutru, posle bogosluženja, po običaju odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se koriste kaiš, kanap ili neki deblji konac. Deci se zavežu noge ili ruke, pa se onda jedan deo kanapa veže za stolicu ili sto. Kako bi ih roditelji ili odrasli odvezali, deca moraju da ˶plate otkup˝.
Deca se najčešće vežu dok sede za stolicom, a simbolično se vežu i deca koja su u kolevci. Dobro je da deca unapred pripreme slatkiše, voće ili neke sitne poklone kojima će platiti svoj otkup.
Među ovim sitnim poklonima obično se nađu jabuke, bombone, čokolade. Postoji i običaj da roditelji nekoliko dana pre praznika upozore decu da će ih vezati, kako bi oni na vreme pripremili svoje poklone za ˶otkup˝.
Nakon odvezivanja roditelji vraćaju deci poklone kojima se deca časte.
Materice
Nedelju po Detinjcima, drugu nedelju pred Božić, proslavljaju se Materice.
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena. Na ovaj praznik deca ustaju ranije i unapred pripremljenim kanapom, šalom ili maramom na prepad vezuju svoje majke isto onako kako su ih one vezivale na Detinjce. Majka se na početku pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca majci čestitaju praznik, a ona se dreši (oslobađa) tako što deci daje poklone koje je unapred pripremila.
U narodu se veruje da je ovaj praznik najsvečaniji od sva tri praznika.
Osim majki deca na ovaj dan vezuju i svoje bake.
U poslednje vreme praznik Materice se nešto svečanije proslavlja i u našim hramovima. Žene ovim povodom pripremaju prigodan program ili predstavu u kojoj učestvuju deca sa recitalima i pevanjem. Nakon predstave deca vezuju starije žene, a one ih daruju sitnicama i poklonima, kao što je na primer sušeno voće.
Oci
Oci su praznik koji se pada poslednju nedelju pred Božić, odnosno 1. januara.
Običaji za ovaj praznik isti su kao i za Materice, samo što se ovom prilikom vezuju očevi. Međutim, očeve nije tako lako vezati. Prema narodnom shvatanju otac kao glava kuće ne sme da se nađe u tako ˶nezgodnom˝ položaju, pa vezivanje očeva traje mnogo kraće.
Nekoliko dana pred praznik očevi sakrivaju sve kanape i kaiše koji postoje u kući, kako deca ne bi mogla da ih vežu. Sa druge strane deca traže kanape, kako bi vezali oca i osigurali poklone za taj dan.
Najsigurnije je oca uhvatiti i vezati na spavanju, pa će on nakon što se probudi biti primoran da podeli poklone kako bi se oslobodio.
Simbolika vezivanja
Ova tri praznika spadaju u Božićne i upravo zbog zanimljivih običaja koji se za njih vežu, ovi praznici iznova povezuju decu sa roditeljima i doprinose njihovom što boljem razumevanju i ljubavi.
Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira.
Ovi praznici naročito su zanimljivi za decu koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi praznika. Svakako, naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.
Simbolika uzajamnog vezivanja i drešenja jeste i priprema za doček najradosnijeg praznika koji je čoveka vezao sa Bogom.
U ove dane priprema se i ručak nešto svečaniji nego obično, ali obavezno postan, pošto sva tri praznika padaju u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice.
Komentari