Za srpsku tradicionalnu kuhinju se vezuje mnogo jela kojima se ponosimo i kojima ističemo svoj identitet pred strancima. Naša kuhinja zaista jeste bogata, uključuje veliki broj tradicionalnih specijaliteta koji se sve više služe čak u restoranima koje teže da prenesu pravi srpski duh kroz tradicionalnu trpezu.

Međutim, postoji nešto što je u tesnoj vezi sa srspkim duhom više od svega drugog, kada govorimo o hrani. Postoji nešto što je bilo obavezni deo priče naših starijih, naših (pra)baka i (pra)deka, kada bi govorili o svom odrastanju. To nešto što je utkano u srpsku istoriju i što će zauvek ostati integralni deo srpskog identiteta jeste proja.

Proja – miris srpske tradicionalne kuhinje

Proja je jelo koje ima veliki istorijski značaj za srpski narod. U ranijim vremenima, nije bilo svega u izobilju kao u svetu kakav danas poznajemo. Ljudi su živeli, ali i jeli mnogo skromnije, a usudićemo se da kažemo, i zdravije. Jelo se u manjim količinama, a jela su bila napravljena od skromnijih namirnica koje su domaćinstva imala. Jedno od takvih jela koje je prehranilo srpski narod je proja.

PROČITAJTE I OVO: Njeno veličanstvo srpska proja: Od hrane za siromašne do specijaliteta

Proja ili hleb od kukuruznog brašna su jele generacije i generacije iza nas, a u siromašnijim kućama, proja se jela i kao glavni obrok, dok je danas kao dodatak, najčešće kao zamenu za hleb uz sarmu. Proja se u suštini smatra sirotinjskim jelom, jer tada kad ljudi nisu imali za više namirnica, proju su pravili od kukuruznog brašna, soli i vode. Kroz vreme je recept proje obogaćivan, tako da od proje znatno razlikujemo projaru i projanicu. Ovi recepti sadrže dodatne namirnice kao što su sir i čvarci, koje su za naše pretke predstavljali lukzuz.

Proja se i dan-danas konzumira, zbog jedinstvenog ukusa, ali i zbog izvrsnih koristi za zdravlje. Veoma je zdrava, budući da kukuruzno brašno povoljno utiče na organizam, svakako bolje nego belo brašno. O ukusu proje dovoljno govori činjenica da ju je čak i BBC uvrstio proju među 50 najboljih hlebova na svetu. Ipak, sa varijacijama u receptima ili bez njih, proja će zauvek ostati jedno od najznačajnijih jela za srpski narod i podsećati nas na naše pretke koji su na njoj odrasli.

Recept za ukusnu tradicionalnu proju

Jednostavan recept za proju je malo bogatiji u odnosu na potpuno skroman recept koji smo gore pomenuli, koji se sastoji od samo tri namirnice. Jednostavnost smo zadržali, ali smo dodali neke sastojke koji proju čine još ukusnijim jelom. Sve što vam je potrebno da napravite proju jeste:

8 šoljica kukuruznog brašna
2 šoljice ulja
1 kesica praška za pecivo
1 kašičica soli
1 čaša kisele vode

Priprema je takođe vrlo jednostavna: pomešajte kukuruzno brašno sa mlakom vodom, razmićenim praškom za pecivom i jednom kašičicom soli. Mešajte dok smesa ne bude nešto gušća od smese za palačinke. Kada se svi sastojci lepo sjedine, izručite smesu u podmazanu tepsiju, stavite je u unapred zah+grejanu rernu i pecite na 230 speteni oko 15 minuta, dok korica ne potamni. Kada se ispeče, izvadite proju i prekrijte je krpom kako bi se omekšala. Nakon što malo odstoji, uživajte u ukusu prave srpske proje.

U doba Nemanjića Srbi nisu znali za proju

Jednostavno – zato što nisu znali da kukuruz postoji. Naime, prvi susret Evropljana sa kukuruzom dogodio se tek 5. novembra 1492. godine, kada je Kolumbo, iskrcavši se na Kubu, poslao dva člana ekspedicije da izvide unutrašnjost ostrva. Kada su se ovi vratili pokazali su Kolumbu zrna koja su dobili od domorodaca saopštavajući da se ta zrna zovu „mahiz“ (u prevodu „zrna života“), da se kuvaju ili peku pa jedu, ili se osušena upotrebljavaju za brašno. U Srbiju, kukuruz je stigao 1576. godine, njegovo gajenje počinje od XVIII veka, a hlebno žito postaje početkom XIX veka.