Ukrašavanje slavskog kolača zahteva posebno umeće, ali dobar recept za testo je osnova. Kraljevčanka Ljilja Danilović je umešnost i veliku ljubav u pravljenju i ukrašavanju slavskog kolača nasledila od svoje majke.
Već više od hiljadu godina u našem narodu je običaj da se slavi svetitelj kao zaštitnik naše loze i porodice kao i dan krštenja naših predaka. Za proslavu krsne slave, molitvenog posrednika pred Bogom, sprema se slavski kolač , osnovno obeležje slave i znak hristovog tela. Ovim lepim običajem naš narod se odlikuje među svim pravoslavnim narodima i zato se i kaže: „Gde je slava i slavski kolač, tu je i Srbin“ i ,,Ko slavu slavi, tome i pomaže“.
možda vas zanima
Slava – jedina neprekinuta tradicija Srba
20/01/2023
Svetkovanje zaštitnika kuće ili slava – koliko krajeva, toliko običaja
U našem narodu slave se mnogi svetitelji, a najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog velikomučenika Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku…
Naši preci su pamtili taj sveti dan kada su bili kršteni, i predali su potomcima u amanet da svake godine proslavljaju toga svetitelja koji je bio svedok pred Bogom da su naši stari iskreno primili časni krst, krsnu slavu, preko toga i svetitelja.
Slavski kolač simbol krsne slave
U svojoj suštini i poruci krsnu slavu predstavlja slavski kolač, jer je hleb ono što je za život čoveka najneophodnije, to je znak Hristovog i našeg tela i vino znak Hristove i naše krvi, a to je ono što uslovljava i čini čoveka živim bićem. Zato i Kraljevčanka Ljilja Danilović , kao i mnoge srpske domaćice, mešenje kolača doživljava kao jedan od najradosnijih i najlepših trenutaka u svom domaćinstvu i porodici koja slavi Svetog Arhangela Mihaila.
,,Kolač je hleb od pšeničnog brašna umešen kvascem i za njegovo mešenje upotrebljava se voda-vodica koju sveštenik na nekoliko dana pre slave u našem domu blagodaću Svetog duha osvećuje. Ja sam umešnost i veliku ljubav u mešenju slavskog kolača, kao i iskrenu odanost veri , molitvi i svetosavlju nasledila od moje majke Ksenije Rakić na čemu sam joj zahvalna“, kazuje Ljilja Danilović.
Ove ukrase MORATE imati na slavskom kolaču – Evo šta oni znače
Ukrasi za slavski kolač
Ukrašavanje slavskog kolača zahteva posebno umeće, iskustvo i strpljenje domaćice koje Ljilji ne nedostaje. Ukrasi mogu biti različiti, ali su se neki ustalili i gotovo su neizostavni na slavskom kolaču.
Prema rečima naše sagovornice, za ukrašavanje slavskog kolača potrebno je umesiti tvrdo, ali elastično testo od sledećih sastojaka:
- 110 grama brašna,
- dve kašičice soli,
- dve kašičice gustina,
- oko 0,1-0,2 decilitara vode i
- kuhinjska providna folija.
,,Na sredini kolača, kao i na četiri mesta na obodu, stavljam pečat sa slovima ИС ХС НИ КА (na ćirilici) što je grčka skraćenica od ,,Isus Hrist pobeđuje“. Neizostavno koristim fugure-ukrase: Krst, Klasje žita koje simbolizuje rodnu godinu; Grožđe/burence-berićetnu godinu; Pticu-zdravlje, veselje i mir u kući; Knjigu-znanje, uspeh u školi ili na poslu; Cveće-lepotu, čistoću duše i tela“, kaže vredna kraljevačka domaćica.
Na dan slave sveštenik reže kolač u crkvi ili u domu svečara. Posle tropara ili pesme u čast svetitelja, sveštenik čita molitvu prizivajući blagodat Svetog Duha za zdravlje i napredak domaćina i njegove porodice.
Patrijarh Pavle: „Žito je obavezno za sv. Arhangela Mihaila”
Za slavu se sprema i žito, koje se kuva u slatkoj vodi i sa kolačem se stavlja na blagoslov. Pšenično zrno je simbol večnog života i vaskrsenja: zrno bačeno na zemlju proklija i raspadne se, ali iz njega nikne klas koji donosi mnogo više zrna. Neopravdano je i netačno da vernici koji slave Aranđelovdan ne treba da spremaju žito.
Prema rečima Patrijarha Pavla ,,žito je obavezno za Sv. Arhangela Mihaila“. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer su svi svetitelji i svi umrli živi pred Bogom.
Komentari