Pirotski ćilimi se tkaju pažljivo kako se ne bi potkrala neka greška. Ukoliko se to i desi, taj deo se razatka i počinje se ponovo kako bi energija koju u sebi nose šare bila prava. Upravo zbog toga se izgled ustanovljenih šara već vekovima ne menja, kako se ne bi izgubila magija ćilima!
Slavica Ćirić, predsednica Zanatske zadruge za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“ objašnjava jednu od poznatih šara pirotskog ćilima: „U pirotskom ćilimarstvu među najpoznatijim i najtraženijim oblicima nalazi se i šara namenjena muškarcima. Ona se zove bombe. Ta šara je u samom procesu nastajanja namenjena muškoj deci. Kada se rodi muško dete, od davnina pa i dan-danas, odmah neko od rodbine dolazi i naručuje bombe koja daju snagu i energiju.“
„Uz to, ova šara daje i moć rasuđivanja, moć upravljanja i pomaže da dečaci razvijaju sposobnosti koje su nasledili i sposobnosti koje se u međuvremenu pokažu… Zato, kada muško dete pođe u školu, na fakultet, kada započinje svoj posao ili čak i kada se ženi, u svakom momentu je dobrodošao ćilim“, dodaje gospođa Slavica.
Možda vas zanima
Nekada davno u Pirotu devojka nije mogla da se uda ako nije znala da tka ćilim.
Koliko je tkanje pirotskog ćilima težak posao govori podatak da tkalja koja je vična tom poslu i ima brze i spretne ruke, kada izrađuje originalni pirotski ćilim prema svim uspostavljenim standardima, uloži mesec dana kako bi istkala 80 cm kvadratnih.
Danas, pirotske ćilime, kao autentični dar iz Srbije, poklanjaju prijatelji, rođaci, poslovni ljudi, ministarstva, državne institucije, političari, ambasadori, stranci…
„Nekada davno u Pirotu devojka nije mogla da se uda ako nije znala da tka ćilim. Pirotski ćilim su tkale gradske devojke, jer je ovo pre svega gradski zanat. Ipak, tkale su ga podjednako i bogate i one devojke koje su poticale iz siromašnijih porodica.“
„Bogate devojke su ćilime tkale iz ljubavi i da bi pokazale svoju inteligenciju, jer se nekada inteligencija devojke merila lepotom ćilima“, deli sa nama Slavica.
„Devojka koja se pripremala za udaju je obično radila jedan ćilim koji se zove svekrvin jezik. To je ćilim koji prikazuje kaktus, ali u cvetu. Sa tim ćilimom devojka je htela da umilostivi svekrvu da njihov budući odnos ne bude poput bodlji ili trnja, već da bude kao jedan rascvetani kaktus. To je obično i delovalo.“
Sagovornica:
Slavica Ćirić, predsednica Zanatske zadruge za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“
Komentari