Pite, pa rakija i sir, zatim pečenje i vino, kosačka salata, a onda štrudla i krofne – ovako su nekada srpski domaćini gostili nadničare koji su radili na njihovim imanjima. Skoro, pa svečana sofra na njivi bila je rasprostirana kada se kosi i kopa ili skuplja seno, a nadničar je bio tretiran kao kum.
Grupa žena iz sela Bovan između Aleksinca i Soko Banje, okupljena u udruženje „Jezero“, odlučila je da neće dozvoliti da priča o bogatoj trpezi nasred njive i o poštovanju radnika nestane.
Možda vas zanima
Radnik na njivi bio je poštovan kao osoba zahvaljujući kojoj će porodica domaćina živeti i zaraditi. Tokom vremena gazdinske njive postale su velike, a domaćini veleposednici i vlasnici firmi. U međuvremenu je zaboravljeno šta je to žetelački ručak ili ručak za kosioce. Ko je gladan, ovde bi trebalo da prestane da čita.
„Bilo da je u pitanju kopanje ili kosidba, domaćica je na njivu iznosila najviše mesa, jer se mnogo radi, od izlaska do zalaska sunca, i mnogo je snage potrebno. Za doručak je servirano suvo meso, za ručak pečenje ili pečena koka. Nije nekada klano pile, nego koka. Na njivi, pred radnike je stavljano više vrsta pita i sir, mahom ovčiji. Nekada nije bilo toliko krava kao danas, ali je ovčiji sir iznošen na njivu i zbog toga što je ’jači’. Na kosidbu je nošena i kosačka salata, od krastavaca i belog luka, pa prelivena sirćetom i vodom“, nabraja Gordana Stevanović, predsednica udruženja žena „Jezero“ iz sela Bovan.
Bilo da je u pitanju kopanje ili kosidba, domaćica je na njivu iznosila najviše mesa, jer se mnogo radi, od izlaska do zalaska sunca, i mnogo je snage potrebno.
Ovo udruženje nastalo je sa željom da se očuvaju običaji za koje mnogi danas i ne znaju da postoje. One uspešno rekonstruišu nekadašnji žetelački ručak i širom Srbije na manifestacijama narodnog stvaralaštva ga predstavljaju. Sve dame iz udruženja znaju da pripreme hranu o kojoj govore i bez ustezanja dele recepte za pripremu. Njihove salate vraćaju iz mrtvih, a projanice izoštravaju vid. Njihova pita sa plavim patlidžanom natera onoga ko je jede da se zapita zašto je ikada mislio da je pita sa mesom dobra.
Slađana Božić, takođe iz ovog udruženja, vična je kuvanju, ali i kosidbi. Ne usteže se ni od pređe vune. O hrani na njivi zna ipak najviše. „Radnicima je uvek servirana i štrudla u obliku broja tri. Ona se uvija i sa jedne i sa druge strane. Štrudla se sprema u ovom obliku da bi žetva bila uspešna, a brašno ’slatko’. Takođe, domaćin je svojim radnicima na njivu iznosio i rakiju i vino. Domaćica bi takođe svojim radnicima spremala i krofne, da se zaslade“, objašnjava Slađana Božić.
Salate koje pripremaju članice udruženja ‘Jezero’ vraćaju iz mrtvih, a projanice izoštravaju vid.
Ona kaže da je ručak za radnike uvek spremala najstarija žena u domaćinstvu, a na njivu ga pešice nosila neka mlađa žena, u kotaricama od pruća, na drvenoj obramici. Obramica je nalik drvenom štapu, a na oba kraja bile su zakačene korpe ili testije sa vodom. Pred ručak na njivi radnici su se umivali i lice brisali vezenim peškirima.
U udruženju kažu da je kod pravih domaćina i danas tako, ali priznaju da nije tako kod veleposednika koji imaju mnogo zemlje i stotine radnika. Tamo radnik radi čitav dan na sendvičima, a gazda ne brine hoće li brašno ili nešto treće biti slatko onima koji to jedu.
Danas su nadničari takođe važni svakom domaćinu. Od njih zavisi kako će rod biti ubran ili pokupljen. Uzimaju se najvredniji i najstručniji. Malinari posebno vode računa jer plodove treba brati pažljivo. Osim plaćene nadnice, danas za ručak se spremaju uglavnom kuvana jela sa mesom i slatkiši, pa obrok liči na one u menzama. Niko ne ostane gladan, a uz sve to kuva se nekoliko puta na dan i kafa, pride svakom dođe i paklica cigareta.
Sagovornice:
Gordana Stevanović, predsednica udruženja žena „Jezero“ iz sela Bovan
Slađana Božić, članica udruženja žena „Jezero“ iz sela Bovan
Foto: Biljana Nenković
Komentari