Čini se da su stari zanati potpuno zaboravljeni u našoj zemlji, pogotovo među mladim ljudima koji neretko nisu ni čuli za neke od njih. Jedan od starih zanata koji je zapostavljen je i vez, međutim naša sagovornica je rešila da mu povrati nekadašnju slavu.
Foto:Aleksandra Tatić
Vez je proces koji uči stpljenju
Aleksandra Tatić je mlada Novosađanka koja se sa vezom prvi put susrela u detinjstvu i od tada ga je zavolela.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Ta ljubav se desila slučajno, pronašla sam prabakinu kutiju sa koncima svih boja, što me je odmah privuklo. Uvek sam volela da svaštarim, pa mi je u tom trenutku vez bio još jedan izazov i zabava. Tek kasnije sam mu se vratila kao načinu izražavanja. Jedan od razloga što se i dalje bavim vezom je njegovo meditativno dejstvo“, rekla je sagovornica našeg portala.
Kako kaže, pošto je tada bila relativno mala, nije razmišljala o tehnici kao tehnici, već da li je to što je napravila dovoljno lepo.
„Bilo kojom tehnikom se ovlada samo upornošću, ponavljanjem i neodustajanjem. Što sam više radila, bilo mi je jasnije gde grešim. Proces izrade veza zavisi od samog dizajna, ali i stanja u kom se čovek nalazi. Nekad nije lako ni početi ni završiti, ali ja lično proces mnogo volim, on me uči strpljenju“, rekla je ova mlada Novosađanka.
Za bavljenje vezom potrebno je da imate đerđef – to je okvir pomoću kog se zateže platno na kom vezete, zatim platno ili komad odeće, konce, iglu, makaze i ideju. Naša sagovornica pravi ogrlice, velike vezove koji ostaju u đerđefu i tapiserije manjih formata.
Foto:Aleksandra Tatić
„Inspiracija se vežba. Kontinuitetom u radu ona prestane da bude nešto na šta se čeka da bi se uopšte počelo. Za mene je inspiracija u svakodnevnom, u razgovorima koje čujem, u prostorima, a često i u onome što sanjam. Svako je pronalazi negde drugde, ne postoji konkretno mesto gde se krije“, istakla je ona.
Društvene mreže promenile sliku starih zanata
Kako kaže, za izradu goblena potrebno joj je nekoliko dana, u zavisnosti od toga šta pravi, koje je veličine i koliko vremena dnevno može da izdvoji. Na njima su najčešće cvetni motivi.
Na pitanje zbog čega je sve, prema njenom mišljenju, važno očuvanje tradicije ona odgovara da smatra da očuvanje tradicije kao takve, u nekim hermetičnim okvirima, zapravo ne čini ništa za njen život.
Foto:Aleksandra Tatić
„Čvrsto držanje za nasleđe bez sagledavanja sveta u kom živimo čini ga nepristupačnim i dalekim. Tek u susretu sa današnjim kontekstom tradicija opstaje, razvija se i nastavlja da postoji. Zahvaljujući društvenim mrežama i internetu uopšte, slika koju smo imali o starim zanatima je promenjena. Osim toga što su romantizovani, prikazani su kao retkost u digitalizovanom svetu, pa je i njihova vrednost povećana utoliko što se manje ljudi njima bavi“, naglasila je ona.
Dodaje da je tradicionalni vez iz današnjeg ugla upravo ono što ga čini održivim.
Komentari