Kazandžija, vlasuljar, grnčar, klesar i odžačar, samo su neka od zanimanja koja su u prošlom veku bila veoma popularna, dok su zanatske radionice bile rasprostranjene u svakoj varoši u Srbiji.
Danas je situacija u potpunosti drugačija, ljudi se retko odlučuju za bavljenje starim zanatima, naročito omladina kojoj su i mnogi nazivi starih zanata nepoznanica. Međutim, ima i onih mladih ljudi koji gaje ljubav prema tradiciji i ručnom radu ispoljavajući to kroz bavljenje različitim vrstama zanata.
Možda vas zanima
Ivana Morarević, dvadesetsedmogodišnjakinja iz Novog Sada, aktivno se bavi tkanjem na brdu već godinu dana. Samostalno je naučila ovu tehniku tkanja najviše koristeći informacije koje su dostupne na internetu, a pohađala je i kurs tkanja na razboju koji joj je pomogao da savlada sitne detalje tkanja. Sam proces tkanja je, prema njenim rečima, jednostavan za izvođenje, a ono što iziskuje više napora je sticanje osećaja za zatezanje niti.
„Godinama sam želela da naučim da tkam, mada sam bila obeshrabrena jer sam verovala da je to moguće samo uz upotrebu razboja. Tek kada sam slučajno nabasala na rusku tehniku tkanja na brdu i na nordijsko tkanje kartama sam odlučila da se isprobam u tom zanatu. S obzirom da volim tačnost i čvrstinu u svakom ručnom radu, ovakvo tkanje me je odmah privuklo“, rekla je naša sagovornica.
Ivana Morarević se od malena interesuje za ručni rad, te se bavila izradom nakita od žice, štrikanjem, vezom, heklanjem i necanjem. Trenutno, pored tkanja, aktivno štrika i veze. Prema njenim rečima, od detinjstva joj je najveći san da se bavi ručnim radom i putuje po svetu, i smatra da je veoma blizu njegovog ostvarenja pomoću tkanja.
„Oduvek sam osećala ljubav prema tradiciji, moje bake su se bavile ručnim radom, te je tako i mene privlačio. Kada sam se sama upustila u istraživanje i otkrila bogatstvo narodne tradicije ta ljubav je sazrela. Trenutno u sklopu uduženja za negovanje srpske narodne baštine Lug Velesa istražujem i radim na promociji naše kulture“, rekla je ova Novosađanka.
Naša sagovornica izrađuje primarno tkanice i kaiševe mada trake koje tka mogu imati još mnogo različitih primena. Motivi koje izrađuje na kaiševima su direktno izvučeni iz narodnog stvaralaštva i nošnje, nekada ih radi kompletne, a često samo određeni deo.
Ona je osnovala svoj brend „Božidraga tkanje“ koji je nastao kao ideja deljenja njenog stvaralaštva, želela je da svoj rad podeli sa svetom. Na početku je to prvenstveno bio samo hobi, a sada ima želju da tkanje pretvori u izvor stalnog prihoda.
„Ovaj način tkanja je veoma sličan radu na razboju, niti se premere, uvuku kroz brdo, zategnu se i kreće se sa tkanjem. Za tkanje na brdu je potrebno posedovati brdo koje izgleda kao drvena rešetka sa posebno postavljenim rupama, potku, koja podrazumeva pljosnato parče drveta na koje je namotana nit kojom se tka, kaiš ili pojas za koji će se vezati jedan kraj tkanja i čvrsta kuka na zidu za pričvršćivanje drugog kraja“, objašnjava Ivana.
Prema njenom mišljenju tradicija je važan deo ličnosti jednog naroda i važno je očuvati je kako bismo ostali povezani sa svojim korenima. Upoznavanje tradicije je ujedno i upoznavanje naroda kome ona pripada, a u to spadaju stari zanati koliko i sami običaji.
Naša sagovornica Ivana Morarević pravi je primer kako mladi mogu uspešno raditi na očuvanju tradicije, narodnih običaja i kulture. Ručni rad i stari zanati su dobar način da se iskaže kreativnost i inovativnost, a uz uloženu volju, trud i predanost mogu postati i redovan izvor prihoda.
Komentari