Manastir Tumane svetinja je braničevske eparhije, smešten u šumovitoj golubačkoj dolini, na samoj obali tumanskog potoka, 12 kilometara od Golupca. U dvorištu manastira Tumane, Đerdapskog Ostroga, sve brojniji posetioci i zemlje i iz sveta godinama se susreću s najčešćom manastirskom slikom. Zašto narod u tolikom broju posećuje ovaj manastir?
Možda vas zanima
Osnivanje manastira vezuje se za velikog kosovskog junaka Miloša Obilića, koji je, po predanju, prilikom lova nehotice smrtno ranio svetog pustinjaka Zosima, monaha sa dalekog Sinaja. U znak pokajanja Miloš je započeo gradnju zadužbine koju je, nakon njegove herojske pogibije na Kosovu, narod završio. Manastir Tumane iz godine u godinu posećuje sve veći broj pravoslavnih vernika, ali i ljudi drugih vera moleći se nad moštima svetog Zosima Tumanskog i svetog Jakova, verujući da je manastir čudotvorno mesto isceljenja.
Jeromonah Dimitrije Plećević strpljivo i blagonaklono svakodnevno dočekuje na stotine vernika i gostiju, praznikom i nekoliko hiljada njih, kako iz zemlje, tako i sveta. Iguman Dimitrije za svakog ima blaženu i ohrabrujuću reč koja vraća nadu i jača veru u opravdanost molitve u ovoj svetinji nad svetinjama, kako mnogi govore.
Narodna verovanja i običaji
Iako Sveti Zosim i Sveti Jakov u crkvenom kalendaru nisu obeleženi crvenim slovom (21.avgust) verovanja su da taj dan i praznik treba poštovati kao veliku svetinju. To se posebno odnosi na radove u polju, voćnjacima, na njivama i baštama. Trebalo bi obaviti one najneophodnije poslove, a dan posvetiti odmoru i molitvi pre svega za zdravlje i potomstvo.
U većini domova, naročito na selu, domaćin ranim jutrom pali sveću i kandilo koje gori tokom celog dana.
Običaj paljenja sveća je nastao, sa jedne strane, jer je postojala potreba: hrišćani, gonjeni od mnogobožaca su se radi Bogosluženja udaljavali u podzemlja i katakombe, a ona su uglavnom služena noću, te se nije moglo bez svetiljki. Ali sa druge strane i ono što je najvažnije, svetlost je imala i ima duhovni značaj.
Paljenje kandila ima mnogo jače značenje. Kandilo je neprekidno gorelo još u starozavetna vremena pred knjigom Mojsijevog zakona, simbolišući da Zakon Božiji predstavlja svetlost čoveku u njegovom životu.
Sledeći običaj je da se ode u crkvu na liturgiju i da se zapale sveće za zdravlje ukućana i najbliže rodbine.
Poslednjih godina sve veći broj ljudi odlazi u manastir Tumane, ponajviše u organizaciji parohijske crkve. Posete se sve brojnije od kada su, 2014. godine, otkrivene mošti Prepodobnog Jakova Tumanskog, koje su gotovo u celosti sačuvane. Jeromonah Dimitrije, iguman manastira Tumane, pozvao je verujući narod da se na taj dan u što većem broju okupi u ovoj svetinji i pomoli za zdravlje, napredak, potomstvo i duhovni mir.
Ko su sveti Zosim Tumanski i sveti Jakov?
Zosim Tumanski je jedan od monaha Sinaita iz druge polovine XIV veka koji su u Srbiju došli u vreme Kneza Lazara. Veruje se da je Miloš Obilić koji je upravljao braničevskom oblašću, prilikom lova nehotice je ustrelio pustinjaka Zosima. Teško ranjenog odneo ga je na svoj dvor da mu ukaže pomoć. Predosećajući svoj kraj Zosim je rekao Milošu: „Tu mani i ostavi me da tu umrem“. Na mestu gde je veliki molitvenik i duhovnik izdahnuo Miloš ga je sahranio, nad grobom započeo crkvu, odnosno manastir koji se danas zove Tumane.
Jakov Arsović je rođen na Ravnoj Gori kod Ivanjice. Poznanstvo sa vladikom Nikolajom Velimirovićem imao je veliki uticaj na njega da se posveti Crkvi. Napustio je diplomatsku službu u Parizu i došao u Ohrid gde se zamonašio. Pred Drugi svetski rat predvideo je veliko stradanje našeg naroda. Umro je 1946. godine od posledica prebijanja od tadašnje vlasti. Pre pet godina, tačnije 21.oktobra 2014., otkrivene su mošti Svetog Jakova koje su gotovo u celosti sačuvane. Od 2017.godine Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja-Prepodobni Jakov Novi Tumanski.
Zašto se veruje da je Manastir Tumane mesto isceljenja?
Manastir Tumane osnovan je u drugoj polovini XIV veka, na 12 kilometara od današnjeg Golubca. Bio je živ i u najteže dane turskog ropstva. Stradao je sa svojim narodom u Kočinoj krajini, Prvom i Drugom ustanku ali je uvek vaskrsavao iz ruševina, obnavljan rukama svojih vernika. Staru manastirsku crkvu do temelja je srušio 1910. godine predsednik golubačkog sreza. Minirao je crkvu punu naroda, ali srećom niko nije stradao.
U 1936. godini u manastir dolaze 30 ruskih kaluđera i sa sobom donose znamenitu svetinju – Čudotvornu ukonu Presvete Bogorodice. Iste godine otkrivaju se mošti Svetog Zosima.
Verovanja manastirskih posetioca, koji se svakodnevno mogu sresti kako se mole za pomoć, ali i ljudi koji su, kako tvrde, doživeli isceljenje, te dolaze u znak zahvalnosti, upućuje i ohrabruju mnoge druge na put ka manastiru Tumane.
O izlečenjima, nakon molitve za zdravlje koja je očitana u prisustvu Svetog Zosima i Svetog Jakova, svedoče mnogi. Neki su, po pričama, stali na noge posle višegodišnje bolesti koja ih je vezivala za kolica i krevet, neki su vratili vid, izlečili leukemiju, razne upale, infekcije, kostobolju, bezdetnost…Pored molitve, narod najviše veruje da su lek manastirska vodica i ulje iz kandila svetitelja.
Komentari