Svake godine Mićo Belaćević, iz selo Pekčanice kod Kraljeva, nekoliko dana pred Božić snabdeva Kraljevčane badnjacima, uvek na istom mestu – ispred hrama Svete trojice. Cena nije bitna, najvažnije mu je da svaki domaćin na Badnje veče u svoju kuću ili stan unese badnjak. Onima koji nisu u mogućnosti da kupe hrastovu ili cerovu grančicu, Mićo poklanja „sveto drvo“.
Možda vas zanima
Čim prođe Nova godina 50-godišnji Mićo Belaćević, uzorni seoski domaćin, s badnjacima zaposeda Trg Svetog Save ispred istoimenog hrama u Kraljevu. Na stotine ukrašenih grančica od hrasta i mladog cerića nađu svoje mesto i na samoj crkvenoj ogradi čineći izgled hrama još lepšim i mističnijim, dok su veće cerove i hrastove grane, koje simbolišu sveto drvo, na trotoaru, s puno ukusa i pažnje skupljene u obliku kućarica od kukuruznog šaša i trske. Pored badnjaka su i ostale božićne relikvije i simboli: ikonice, vrećice s kukuruzom, drenove grančice, saksije s tek proklijalom pšenicom, slameni venčići.
Za popularnog kraljevačkog badnjačara vreme i seoske obaveze u domaćinstvu nikada nisu predstavljale prepreku da se sa svojim badnjacima uoči Božića ne susretne sa stotinama Kraljevčana koji ga pred veliki praznik očekuju ispred Hrama Svete Trojice. A bilo je, kako Mićo priča, visokih smetova od dva-tri metra, niskih temperatura, olujnih vetrova kad je malo ko izlazio iz kuće.
„Nikada nisam izneverio moje drage mušterije jer znam da me čekaju na „starom mestu“ ispred naše svetinje. Bivalo je dana pred Božić kada sam bolestan, s visokom temperaturom odlazio na Jajinac – brdo, za koje narod kaže da je nebu pod oblacima, da bih spremio badnjake. Bilo je dana uoči praznika kada je od hladnoće pucalo i drvo i kamen, smetovi bili od nekoliko metara, ali nisam smeo da izneverim očekivanja onih koji po navici i ubeđenju da im donosim sreću, samo kod mene kupuju badnjake“.
Mićo potvrđuje naša saznanja da ima i onih sa sela koji kod njega kupuju badnjake. Pleni ih, kako ističe, vedrim raspoloženjem, lepim željama, prigodnom kratkom molitvom, spremnošću da svakome izađe u susret kad je u pitanju cena badnjaka i ostalih božićnih ukrasa i simbola. Kaže da nikada nikome nije odredio cenu za badnjak, već je to prepuštao ljudima na volju, njihovim mogućnostima, pre svega.
„Upoznao sam ne hiljade ljudi, znam dobro kakvog je ko materijalnog stanja i mnogima poklanjam badnjak iako bi oni želeli da plate. Takvih je puno. Da ne shvate moje dobre namere kao neko malo poniženje ili sažaljenje, ja im najčešće kažem da su oni srećne ruke i da su izabrali one badnjake koje dajem na poklon. Neko u to poveruje, a najčešće, s osmehom, primete da su shvatili suštinu mog skromnog dara.“
Bilo je dana uoči praznika kada je od hladnoće pucalo i drvo i kamen, smetovi bili od nekoliko metara, ali nisam smeo da izneverim očekivanja onih koji po navici i ubeđenju da im donosim sreću, samo kod mene kupuju badnjake.
Novac od badnjaka ima posebnu vrednost
Pored badnjaka pekčaničkog domaćina uvek se nađe flaša dobrog domaćeg vina i stare dobre prepečenice iz njegovog podruma čime se ponudi svaki onaj koji hoće da Mići nazdravi. Na „licu mesta“ mogu se čuti najlepše zdravice, po neku i zabeleži, iako ih, kako kaže, zna na stotine. Brine da svako ode s badnjakom zadovoljan.
„Strogo vodim računa da kusur vratim od novca koji sam dobio od prodatih badnjaka, na tome i mnogi insistiraju iako dobro znam za taj običaj. Ima i onih koji bi na razne načine i sa najinteresantnijim izgovorima hteli da dođu do novca od prodatih badnjaka. Neki mi traže na zajam, neki bi da usitne baš kod mene neku krupniju novčanicu. Za takve uvek u posebnom džepu držim novac koji nije od prodatih badnjaka, tako da i oni odu zadovoljni misleći da su došli do para od božićne grančice“, otkriva Mića svoju malu tajnu.
Po nekoj ne baš preciznoj evidenciji Mića ističe da za Božić podeli Kraljevčanima oko hiljadu badnjaka, od čeka bar par stotina pokloni. Sa ostalim prodavcima je u izuzetno dobrim odnosima kakvi i priliče velikom prazniku. Svi mora da su zadovoljni, srećni, raspoloženi i s dobrim namerama jer to je i suština Božića, jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
Komentari