Praznici su prilika za upućivanje čestitki bliskim osobama, što simbolizuje dobre želje za njihov uspeh na poslovnom i ličnom planu. Tradicija slanja i primanja čestitki tokom praznika traje od davnina, a njeni koreni sežu u mitsku prošlost. Čestitanje je, u starim tradicijama, bio način izražavanja dobrih želja, ali i pokazatelj specifičnih vremena i situacija kada se očekuje čestitka. Jedan od najstarijih načina čestitanja su i obredne povorke, koje su danas gotovo potpuno iščezle iz prakse.
Obredne povorke, koje su u prošlosti obilazile selo i kuće, danas su retko deo običaja, ali su i jedan od najstarijih načina prazničnog čestitanja za srećnu i uspešnu godinu.
Možda vas zanima
Koledari, korinđaši, vertepaši, zvezdari i sirovari najpoznatiji su kolektivni čestitari na našim prostorima, a njihov ophod traje tokom božićnih praznika.
Koledari – od Božića do Bogojavljenja
Koledarsku grupu činili su maskirani mladi muškarci koji su od Božića do Bogojavljenja obilazili kuće, pevajući i izvodeći magijske radnje, želeći domaćinima zdravlje i sreću. Za to su dobijali poklone u novcu i hrani.
Najduže su se zadržale u okolini Leskovca, gde su tokom obreda izgovarali želje za berićetnu godinu.
U susret praznicima: Pravoslavni običaji za Badnji dan i Božić
Čestitanje praznika – korinđaši
Od druge polovine 20. veka, na Badnje veče, Novu godinu i Bogojavljenje, u srpskim selima Banata i Bačke, grupa dece, ponekad i odraslih, poznata kao „pevači“ ili „korinđaši“, obilazila je kuće.
Nakon što bi dobili dozvolu domaćina, izvodili su čestitarske pesme. Korinđaši su bili rado primani, a izbegavali su kuće za koje su znali da su u žalosti.
Vertepaši i zvezdari – čestitanje praznika u Vojvodini
Nošenje vertepa, hristijanizovana verzija koledarskih povorki, bila je tradicija u Vojvodini. Grupa mladića nosila je vertep na Badnje veče, Božić i ponekad na Mali Božić i Bogojavljenje. Nakon igre, vertepaši su domaćinima čestitali praznik i dobijali darove poput novca, hrane, vina i rakije.
Vertepaši predstavljaju cara Iroda i tri mudraca Gašpara, Valtazara i Melhiora, maskiranih u starce sa bradama i krunama, u svečanim odorama, opasanih širokim pojasima s mačevima. U Sremu su to deca. Na kraju, u crkvi se igra predstava sa pomenutim likovima.
Vertepi ili vertepaši objavljuju i prenose vest o rođenju Isusa uoči Božića i prvog dana jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika.
Odrasli vertepaši idu na konjima po celom mestu. Posle predstave, izlazi se u dvorište hrama gde se pali badnjak. Na Fruškoj gori, na primer, delovi ogorelog badnjaka vešaju se o grane voćki. Plodonosna moć svetog drveta prenosi se tako na voće, garantujući rast i razmnožavanje.
U Vojvodini je poznato i nošenje „zvezde“ tokom božićnih praznika. Grupa dečaka nosila je zvezdu uz izvođenje drame, a obavezno je bilo čestitanje domaćinstvu. Za to su dobijali darove od domaćina.
Nađe se i po neka karakondžula
Za razliku od drugih krajeva, u jugoistočnoj Srbiji postoji verovanje da su u noćima između Božića i Nove godine aktivne „karakondžule“. Da bi ih rasterali, organizovane grupe muškaraca, poznate kao sirovari, obilaze sela.
Njihov cilj je da zaštite ljude i stoku, blagoslove kuće za bogatstvo, plodnost stoke i rodnost polja. Za to im domaćini daju poklone, poput mesa, rakije, brašna i šećera.
Položajnik – za sreću i dobrobit kuće
Pored čestitki koje upućuju organizovane grupe mladića ili dece, posebnu važnost ima čestitka koju domaćinstvo prima od prve osobe koja ulazi u kuću tokom božićnih praznika.
Veruje se da od ove osobe zavisi tok godišnjeg ciklusa i budućnost domaćinstva, pa se pažljivo biralo ko će prvi ući u kuću na Božić ili neki drugi praznik iz novogodišnjeg ciklusa.
Najpoznatiji i najvažniji pojedinačni čestitar je polaženik ili položajnik, koji donosi sreću, rodnost useva i dobrobit domaćinstva. Ova osoba, koja može biti naručena ili slučajan prolaznik, uvek ima isti cilj – da izgovori reči koje će doprineti sreći, zdravlju i napretku ukućana.
Kada polaženik uđe u kuću, poželi srećan praznik, a zatim priđe vatri i izaziva džaranjem varnice, uz želje za uspeh i blagostanje. ,,Koliko je varnica, da toliko bude ovaca, goveda, kokošaka, novaca, čeljadi, sreće i napretka”.
Izvor: Milina Ivanović-Barišić, Praznično čestitanje – od religijskog konteksta do sekularnog običaja, Religija, religioznost i savremena kultura: Od mističnog do (i)racionalnog i vice versa, Etnografski Institut SANU, Beograd, 2014.
Komentari