Vernici koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, praznik vaskrsnuća Isusa Hrista proslavljaju u nedelju 4. aprila. Taj dan, kao i druge verske praznike simbolišu određeni običaji koji se neguju i prenose sa kolena na koleno. Naša sagovornica Kristina Ivković Ivandekić nam otkriva koji običaji su se zadržali u njenoj porodici i kako oni praznuju jedan od dva najvažnija hrišćanska praznika u svom domu u Đurđinu, nadomak Subotice.

Foto:Kristina Ivković Ivandekić

Kako kaže naša sagovornica, na veliki petak se ne radi ništa veliko, uglavnom deca i žene šaraju jaja, provodi se vreme sa porodicom, ide se u crkvu i tog dana je strogi post.

„Ukrašenim jajima, koja se kasnije u kući kače na cica mace, često se posvećuje dosta vremena jer ih neki ukrašavaju posebnom slamarskom tehnikom, neki po njima crtaju tušem razne dezene, neki crtaju šarenim bojama, lakovima, temperama, dok ima i onih starijih koji su ostali verni tehnici sa lukovinom i različitom travom i cvećem. Malo blaži post se nastavlja i u subotu kada se u kući sve uveliko priprema za nedelju”, rekla je ova dvadesetšestogodišnjakinja.

Tradicionalna trpeza i polivanje devojaka parfemima

Prema njenim rečima toga dana neki spremaju kuću, neki dvorište, sprema se trpeza i kolači koje tog dana još niko ne sme da jede. Tradicionalna uskršnja trpeza: šunka, kobasica, jaja, ren i kolač se u subotu u kotarici nosi na posvećenje u crkvu.

Ta posvećena hrana se jede tek u subotu uveče nakon svete mise. Tog dana deca imaju zadatak da naprave od trave ili slame gnezdo u dvorištu kako bi im zec sutra u to gnezdo ostavio poklon za Uskrs.

Nedeljom je misa najsvečanija zbog proslave Uskrsa i to je dan kada je cela porodica na okupu, jede se sve ono što se pripremalo poslednjih dana, kao i sve ono što mnogi nisu jeli kroz celu korizmu (koja traje 40 dana) pa je uživanje mnogo veće. Dolaze gosti, dele se šarena jaja, veseli se.

Foto:Pixabay

„Drugi dan Uskrsa – ponedeljak, je poznatiji kao “Vodeni ponedeljak” koji se ranije proslavljao tako što su od ranog jutra momci dolazili u svečanim nošnjama, a neki i na fijakerima u kuće gde ima devojaka i polivali ih hladnom vodom. Tada je zadatak devojaka bio da pobegnu od istih, a danas se to sve u većoj meri promenilo”, opisala je običaj u svom rodnom mestu.

Kako kaže, danas momci dolaze i polivaju devojke parfemima, a nakon toga ih one ugoste, daruju im šarena jaja, pomorandže i nude ih pićem i kolačima, a neke devojke svoje polivače kite i zumbulima.