Na današnji dan pravoslavni vernici proslavljaju jedan od najvećih i najradosnijih prolećnih praznika. Đurđevdan je krsna slava mnogih Srba i nalazi se na četvrtom mestu po zastupljenosti među svim našim slavama.
Možda vas zanima
Prema narodnoj pesmi, bila je to slava i Kraljevića Marka. Taj praznik vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Prema običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine, vreme se računa od i do 6. maja.
Ta krsna slava smatrala se granicom između leta i zime, ali i danom u kojem se sprovode mnogobrojni običaji, pa čak i neke vrste magijskih rituala. Jedan od nastarijih magijskih narodnih rituala je vračanje žena kako bi plodnost i mlečnost oduzele tuđoj stoci i prenele svojoj.
Đurđevdanski običaji
Takođe, uoči Đurđevdana, uobičajeno je da majka u lonac s vodom stavlja razno prolećno bilje. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac – da je mnogo zdravlja u kući, grabež – da se momci grabe oko devojke, dren – da deca budu zdrava, kopriva – da opeče bolesti i selen – da duša miriše kao on. Vodom iz tog lonca sledećeg jutra trebalo bi da se umiju svi ukućani.
Potom cela sela odlaze na đurđevdanski uranak i to u šumu ili pored reke – gde se uz igru, pesmu i veselje obeduje za bogatom trpezom sa porodicom i prijateljima. Takođe, stočari tog dana isteruju svoja stada na ispašu – kako bi bila zdrava, plodna i napredna.
Ta krsna slava smatrala se granicom između leta i zime, ali i danom u kojem se sprovode mnogobrojni običaji, pa čak i neke vrste magijskih rituala.
Danas, najzastupljeniji sačuvani narodni običaj za Đurđevdan je pletenje venaca od raznog bilja i cveća, koje je toga jutra ubrano na livadama, proplancima i u šumama, a zatim kićenje domova i imanja. Uz to, mnoge domaćice ispletene venčiće rado stavljaju i u kuhinju, dok ih muškarci odnose na njivu i u voćnjake, jer se nadaju dobrom rodu.
U mnogim krajevima Srbije venčićima, kao simbolima Đurđevdana, kite se ovce koje će prvi put biti pomužene, ali i glavni ovan u stadu.
Zašto Sveti Đorđe ubija aždaju?
U narodu Đurđevdan se još slavi i kao sveti Georgije ili sveti Đorđe, koji je jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema raznim verovanjima i predanjima, taj slavni svetac bio je veoma lep i stasit, ali i plemenit, pošten i hrabar. On je rođen u Kapadokiji, ali je odrastao u Palestini.
U toj zemlji postao je i vojnik zbog čega je verovatno na svim ikonama prikazan kao ratnik na konju, sa kopljem u ruci. Ipak, sveti Đorđe je svoju hrabrost najviše dokazao u dvadesetoj godini, kada je dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.
Time je počelo njegovo stradanje za veru. Iz istog razloga, on na gotovo svim ikonama probada strašnu aždaju, koja predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Pobedom nad aždajom sveti Georgije je zaustavio i progon hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Đurđevdan i verovanja
Po narodnom verovanju, ukoliko je na Đurševdan vreme loše i kišovito, takva će biti i plodnost i lepota stoke i biljaka tokom cele godine. U suprotnom, ako je vreme lepo, sunčano i toplo, stoka će biti plodna i mlečna, rod dobar, a prinosi visoki.
Zato, sudeći po današnjem danu, svi koji slave Đurđevdan i velikomučenika svetog Đorđa, ne moraju da brinu o rezultatima sa njiva, iz bašti, voćnjaka i štala. Slobodno se opustite uz slavsku trpezu, sa vašim prijateljima i porodicom, ali, naravno, ne zaboravite da okitite vaše domove magičnim đurđevdanskim venčićima.
Srećna slava!
Komentari