Prela su se sazivala tokom jesenjih i zimskih večeri, da bi se češljala vuna, prela i pripremala za pletenje. Kako bi sačuvali tradiciju i podsetili na prošlost, meštani Brezovica kod Valjeva, organizovali su prelo, jednu vrstu ženskih moba.

Ovaj običaj međusobnog pomaganja, kada treba da se zajednički završi neki posao, decenijama se održavao u valjevskom kraju, ali se već krajem prošlog veka polako zaboravljao. Na ideju da otrgnu od zaborava nekadašnja seoska druženja, ali i da se u zimskim mesecima, u seoskom domu koji su sami obnovili, okupe sa svojim komšijama, došli su pre skoro tri godine ali ih je u tome omela pandemija korona virusa.

Međutim, ove zime ništa ih više nije moglo sprečiti, te su preslica i vreteno u ovom valjevskom selu imali glavnu ulogu. Okupile su i mlađe i starije meštanke, koje još uvek imaju kome da prenesu ovu tradiciju.

Iako je duboko zagazila u devetu deceniju života preslice se latila i Radojla Dimitrijević. Dok veštim pokretima prstiju okreće vreteno, kaže da je oči i ruke nisu izdale, te sa voljom kao i kad je počinjala kad je bila devojka prede, plete i hekla. Dok je još starijih ovo će, kako kaže, trajati jer  već u selima nema ko da uči da prede.

”Ranije je svaka kuća organizovala prelo, bivalo je i po sto žena. Prela se kudelja, kasnije se prešlo na vunu, od koje su tkati ćilimi. Pleli su se džemperi, čarape, ljudi su nosili pantalone i gunjeve od kudelje koje su krojači šili”, priča Vera Đuričić iz Brezovica.

Ljiljana Radić se sa preslicom i vretenom druži još od desete godine. Kaže da je ovaj posao naučili od svoje majke sa kojom je rado odlazila na seoska prela.

”Za jedno veče naprede se po dva tri vretena. I danas danju predem, ja vunu ne bacam. Pletem čarape i prodajem na valjevskoj pijaci”, kaže Ljiljana.

Na prelo je sa preslicom, vretenom , vunom, u opancima i vezenoj lanenoj haljini, koje je dobila od svoje bake Milene, došla Jelena Jovanović iz Leskovica. Kaže da je na nju jako posna jer je od nje naučila ručne radove i o našoj tradiciji.

U Brezovicama sa ponosom ističu da na mnoge načine uspevaju da ožive selo i zadrže mlade. Imaju fudbalski klub, osnovali su udruženje voćara, zadrugu, organizuju manifestaciju u čast malini.  Nadaju se da će i prelo prerasti u tradicionalno okupljanje tokom februara, koje je ove godine imalo i humanitarni karakter – prikupljali su novčanu pomoć za samohranu majku dve devojčice.

”Želja nam je bila da se okupimo, družimo, i da se ti stari zanati obnove. Ovo je bilo prelo, kakvo je nekada organizovano i kako su ga mnogi zapamtili, u svom izvornom obliku. Bilo je preko 20 prelja, što iz našeg ali iz susednih sela. Neki su bili i skeptični da ćemo u ovome uspeti, ali su mnoge sa oduševljenjem prihvatile naš poziv. Među njima je bila i jedna baka koja ima skoro 90 godina, a najmlađa čak devet godina”, kaže Sreten Milutinović iz Brezovica i dodaje da su prelo organizovali uz podršku ovdašnje Poljoprivredne savetodavne i stručne službe i preduzeća ”Agrorazvoj – valjevske doline”.

Na Brezovačkom prelu, dok su vredne ruke prele, baš kao nekada, muškarci su uz razgovor igrali  društve igre, a uz bogatu trpezu, kuvano vino i rakiju, bilo je pesme i igre.