Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i tog dana praznujemo rođenje jednorodnoga Sina Božjeg – Gospoda Isusa Hrista, od Duha Svetoga i Svete Deve Marije. U vremenu je rođenje Isusa Hrista, najznačajniji događaj u istoriji ljudskog roda i zato je celokupno kulturno čovečanstvo od pre dve hiljade godina podelilo istoriju na pre i posle rođenja Hrista. Otuda je i radovanje Božiću osnova i preduslov za najveću radost – Vaskrsenje Gospoda Hrista. I zato se Božić naziva i „mali Uskrs“.
Možda vas zanima
Svi običaji narodni, priprema su za „domaću crkvu“ i svaku pravoslavnu kuću, da najsvečanije dočeka praznik rođenja Isusa Hrista koji se rodio u Vitlejemu jedanput, a u srcima pravoslavnih verujućih ljudi, svaki put kada proslavljamo Božić. Pripremi ovog najradosnijeg dana, u srpskom narodu posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima nazive: Detinjci, Materice i Oci, kao i za dane uoči praznika: Tucindan i Badnji dan.
Tucindan: priprema božićnjara – pečenice
Drugi dan pred Božić se kolje (tuca) „Božićnjar“,odnosno „Pečenica“ kojom će se ukućani omrsiti posle dugog šestonedeljnog posta. I ovaj narodni običaj vezan je za „Božićnar“ ili „“Pečenicu“, iako to u stvari prase a ne jagnje, vodi poreklo od Hristovog rođenja u vitlejemskoj pećini u kojoj su pastiri zatvarali svoje stado. Sveti apostol Luka svedoči da su vitlajemski pastiri, kad im je anđeo Gospodnji javio i obasjala ih slava Gospodnja, one čudesne noći kada se Gospod rodio, otišli do Vitlejema i u pećini vitlejemskoj našli Mariju i Josipa i dete gde leži u jaslama i poklonili mu se.
Predanje, koje se čuva u Svetoj Crkvi svedoči da su tada pastiri na dar Sinu Božjem odneli jagnje: To je naš „Božićnjar“ koji se priprema na Tucindan, vrti i peče na ražnju na Badnji dan i jede na Božić kao prva mrsna hrana. Zbog toga što se „Božićnjar“ u stara vremena nije klao nego tucao krupicom soli ili ušicama sekire, taj dan se i danas zove Tucindan. „Božićnjar“ je kod nas prase, a ne jagnje samo zato što kod nas u vreme Božića nema jaganjaca.
Pročitajte:
Evo kako se na jugu prave posne suve paprike!
U susret praznicima: Pravoslavni običaji za Badnji dan i Božić
Badnji dan i Badnje veče
Običaji narodni su se kroz vreme menjali. Međutim, oni najodaniji veri, molitvi i tradiciji i danas na Badnje veče ne spavaju, nego s nestrpljenjem očekuju najsvečaniji momenat u istoriji ljudskog roda – Rođenje Isusa Hrista. Zbog toga se i Badnjak, njegov vidljivi simbol, s naročito uzvišenim obredom unosi u domove. Badnjak, mlad cerić ili hrastić, ili pak cerova ili hrastova grančica, simbolički predstavlja Spasitelja-Gospoda Isusa Hrista, koji je, u naponu svoje snage, silom svog Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru -prema Bogu, najvećem dobru omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti – smrti duhovne.
Danas na selu, pa i gradu gde je to izvodljivo, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muških ukućana, odlazi u šumu ili zabran sa sekirom u ruci za Badnjak. Do večeri Badnjak stoji pred kućom u dvorištu, u gradu najčešće u predsoblju, a kada padne veče unosi se u kuću gde vlada radosna atmosfera. Tada domaćin svečanim glasom pozdravlja sve ukućane: „Dobro veče i srećan vam Badnje veče!“
Simbolika susreta domaćina sa ukućanima je jasna. Gospod Isus Hristos – novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u kuću i svim članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova (žito) i duhovnu radost (med), koja je slatka kao med ili čak slađa od meda, jer je osigurana nevinom krvlju – vinu Njegovom, koja će se u svoje vreme proliti na Golgoti. I ovaj deo običaja na Badnje veče je pun hrišćanske simbolike. Kada se Gospod Isus Hristos rodio u vitlejemskoj pećini, majka ga je povila i položila u jasle na slamu. Otuda i slama u kući na Badnje veče kada se Gospod rađa.
Badnjačka večera raznovrsna i obilna
Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali strogo posna i na njoj učestvuju svi ukućani. O Badnjoj večeri, kao i o prvom i drugom danu Božića, sofra se ne diže. I Badnjačka večera, kao uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike: pogača simboliše samog Spasitelja Gospoda Isusa Hrista; riba kao i hleb takodje simbolišu Gospoda Isusa Hrista; so-silu božansku, blagodat Božju; vino predstavlja krv Spasitelja kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, a med simboliše sladost večnog života pod okriljem Trosunčanog Boga, koji nam je osigurao Spasitelj Gospod Isus Hristos, najpre svojim rođenjem.
Pročitajte:
Rimokatolički običaji za Badnje veče i Božić
Dolazak položajnika i Božićni ručak – velika radost za sve ukućane
Položajnik, osoba koja Božićnog jutra prva dolazi u kuću, dočekuje se s velikom radošću jer, po opštem verovanju, donosi sreću u svaku kuću i stan. I danas se pazi da „Položajnik“ bude dete koje ima čisto, bezazleno srce, ispunjeno ljubavlju. No,razume se, „Položajnik“ može da bude i odrastao čovek, komšija, rođak, putnik namernik. Vodi se računa da „Položajnik“ desnom nogom prekorači preko praga u kuću domaćina i da pozdravi ukućane sa: „Hristos se rodi!“ i „Srećan vam Božić!“, na šta mu, obično domaćica, odgovara: „Vaistinu Hristos se rodi“. „I tebi srećan da Bog da“. Onda ga pospe žitom iz sita i privede vatri u šporetu u koju on Badnjakom ili grančicom počinje da džara po vatri, ali tako da iz vatre i Badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja.
Česnica se u najvećem broju domova u Srbiji mesi na Božić izjutra sa nenačetom vodom i u nju se stavlja srebrni, zlatni ili obični novčić. U davna vremena vodu je jutrom donosila vodonoša sa izvora, česme ili bunara. Danas su prilike drugačije i voda se gotovo svuda toči u kućama, ređe na česmama u dvorištu. U nekim selima do današnjih dana zadržali su se običaji mešenja i Božićnog kolača koji se mesi kao i česnica, ali bez novčića.
Česnica se lomi u vreme Božićnog ručka koji svim ukućanima donosi veliku radost. Kada se domaćin na Božić vrati iz Crkve, čestita svima praznik sa: „Hristos se rodi!“,našta mu svi odgovaraju: „Vaistinu se Hristos rodi!“ -Domaćin zatim pali sveću, kadi ukućane i nazdravlja svima za zdravlje, sreću i napredak. Opšta ljubav vlada u celoj kući. Time počinje Božićni ručak, koji je najbogatije i najbrižljivije pripreman. Član domaćinstva u čijem se delu česnice nađe novčić, smatra se srećnim pod blagoslovom Božjim, te se njemu poverava početak važnih poslova u toku cele godine.
Nema Božića bez pesme
Na Božićnoj trpezi nalazi se sito sa voćem, kao na Badnjačkoj večeri: Božićna sveća; Česnica, Pečenica i kobasica. Tako se i u pesmi: Božić, Božić, bata… peva:
“U Božića tri nožića:
Jedan seče česnicu,
drugi seče pečenicu,
treći seče kobasicu.“
Tu su još raznovrsne đakonije, koje domaćice najbrižljivije pripremaju za najradosniji dan, u koji nam se Božić rodio, koji treba da i najodabranijim jelom i pićem i da se proslavi.
Foto:Goran Šljivić i Nenad Dimitrijević
Komentari