Milena Tasić je mlada dama, po struci diplomirani arhitekta, međutim, njena kreativnost i želja za učenjem novih stvari podstakla ju je da oživi jedan od starih zanata – štrikanje.
Milenu Tasić iz Obrenovca je od malena interesovalo sve što ima veze sa umetničkim izrazom. Kako sama ističe, oduvek je volela da kreira detalje, predmete, ukrase i kutije koje je radije pravila sama nego kupovala. U poslednje vreme ova kreativna mlada dama posvećena je nečemu što je retkost u današnje vreme – štrikanju. Iako se retko ko danas bavi ovim starim zanatom, Milena štrikanje neguje i čuva od zaborava, a na taj način i kreativno se izražava.
Možda vas zanima
„Ideja postoji još od malih nogu. Oduvek sam volela da kreiram stvari, a šalovi, kape i rukavice bili su mi među omiljenim zimskim aksesoarom. Nisam mogla da zamislim zimu bez njih, a u našoj porodici mama i baka su bile zadužene za štrikanje“, objašnjava Milena.
U nekoj ne tako dalekoj prošlosti svaka žena je znala da štrika – to se nekako podrazumevalo, i sve je bilo vrlo dostupno, tako da sam ja posmatrala svoju baku kako to vešto radi.
Prvi pokušaji štrikanja
„U nekoj ne tako dalekoj prošlosti svaka žena je znala da štrika – to se nekako podrazumevalo, i sve je bilo vrlo dostupno, tako da sam ja posmatrala svoju baku kako to vešto radi. Imala sam svega desetak godina kada sam je molila da mi pokaže kako se plete. Ona je to uporno pokušavala da mi objasni, ali zbog nedostatka strpljenja nije nam polazilo za rukom. Tako da sam odustala na neko vreme. Kasnije je bilo još nekoliko bezuspešnih pokušaja, iskreno ne znam šta se nije poklapalo, da li to što baka nije umela da mi objasni sporije da mogu da ispratim korak, ili ja nisam imala dovoljno strpljenja i volje za tako nešto. I prošlo je dosta vremena, do prošle godine, kada sam već napunila 28 godina, i rešila da se ponovo posvetim ovom starom zanatu“, ističe Milena.
Učenje putem tutorijala
Nemogućnost da štrikanje nauči od svoje bake nije je sprečila da odustane od ovog starog zanata, te je Milena pribegla savremenim tehnologijama i društvenim mrežama kako bi savladala osnovne tehnike štrikanja. Danas štrika sve, od kapa, šalova, rukavica, grejača, a među omiljenim komadima su joj i pufnaste kape sa ćubicama, koje su ove zime veoma popularne.
Prvi šal je bio gotov posle tri dana neprekidnog rada.
„Prošle zime sam imala nešto slobodnog vremena. Otvorila sam jutjub, pronašla divne tutorijale kako bih mogla da napravim neki lep šal, otišla sam i kupila punu kutiju vunice, nekoliko igala i prosto sam krenula da pratim kako pokazuju na tutorijalu. To je sve išlo spontano, i tako je nastao moj prvi komad. Uvek kada sebi zadam neki nov uzbudljiv zadatak, ne spavam danima razmišljajući kako ću to izvesti. Tako je bilo i sa pletenjem.“
„Šal je bio gotov posle tri dana neprekidnog rada. Trud se vrlo isplatio, napravila sam divan komad, koji mi je danas najtraženiji od svih šalova koje imam. Trenutno najviše uživam u pravljenu velikih pufnastih kapa sa ćubicom. To je ove zime vrlo popularno. Što zanimljivija i intenzivnija boja, kapa je lepša.“
„Najviše pratim rusko tržište. Rusi prave najlepše, najkomplikovanije i najinteresantnije dezene. Prođu dani u gledanju kako oni to rade, do momenta kada ja uzmem da napravim slično. Nikad ne kopiram ceo rad, to me ne inspiriše. Uvek promenim nešto, uvek ostane dobar deo mog ličnog doživljaja, tako da mi je to posebno drago, jer se na neki način uvek trudim da se svaki moj rad razlikuje od tuđeg, pa čak i svaki sledeći moj rad mora biti drugačiji od prethodnog“, kaže Milena.
Teško do kvalitetne vunice
Svaka Milenina rukotvorina je autentična i podjednako lepa, ali je do lepe i kvalitetne vunice teško doći jer je na srpskom tržištu gotovo i nema, pa Milena vunicu naručuje uglavnom iz inostranstva i preko interneta.
„Kupujem vunicu uglavnom preko interneta i onlajn šopa. Uglavnom je sve to strana proizvodnja, jer prosto ti komadi koje pravim su od jako mekane i deblje vunice, a nju nisam imala prilike da pronađem u domaćoj proizvodnji. Snalazim se kako god imam mogućnosti. U našoj zemlji toga ima sve manje, nažalost. Čini mi se da zato ljudi žude za ručnim radom, kao što je to nekad bilo“, ističe ova mlada pletilja.
Upornost i dobra prezentacija najbitniji
Nedostatak dobre vunice i visoka cena možda su i jedan od razloga zbog kojih su mnogi odustali od štrikanja. Milena ipak ističe da mladi ljudi koji žele da se posvete štrikanju, ili nekom drugom starom zanatu koji ih inspiriše, ne treba da odustaju, pogotovo u vreme društvenih mreža kada su u mogućnosti da lako reprezentuju svoj rad i kreativnost.
„Ja sam arhitekta po struci, kreativnost mi je urođena osobina koju sam gradila tokom odrastanja i školovanja. Smatram da nije dovoljno samo napraviti nešto i reći: ’Ja sam to uradila’. Smatram da ako želite da prezentujete bilo koji proizvod, morate da imate dobru fotografiju istog.“
„Radove sam počela da prezentujem na Fejsbuku i Instagramu, i bili su vrlo brzo zapaženi. Napravila sam logo za svoj budući brend, kreirala etikete, pakovanja, kese i sav reklamni materijal i tada je zapravo nastao Wool Box. Naziv je morao da bude na engleskom, jer na Instagramu mnogo ljudi drugih nacija prate moje radove, i prosto je moralo biti nešto što će i oni razumeti. Tako da je neophodno poznavati rad na internetu, iskoristiti ga u prave svrhe i napraviti odličnu reklamu. To bih rekla svim ljudima koji započinju privatni posao“, ističe Milena.
Radove sam počela da prezentujem na Fejsbuku i Instagramu, i bili su vrlo brzo zapaženi.
Kreativnost i inspiracija Mileni ne manjakaju. I pored dva posla ona uspeva da se posveti ovom zanatu i pronađe vremena za štrikanje. A planova za budućnost je mnogo – pored šalova i kapa, želi da proširi svoj asortiman, kao i da prezentuje svoj brend i izvan Obrenovca, i na taj način promoviše umetnost i ovaj stari zanat.
„Vrlo je naporno, štrikanje mi je treći posao. Prođe vreme brzo, a napravim nešto lepo. Još uvek nemam siguran posao, i nisam u prilici da se odreknem nekog, pa se trudim da punom snagom radim sva tri. Kada mi tržište bude dozvolilo da se opustim i radim samo jedan, ja ću taj moment osetiti i onda ce biti pravo uživanje.“
„Jako je važno da naglasim da umetnost nije zaboravljena kategorija. Ja sam uspela da je pronađem čak u tri posla, pa mogu slobodno reći da ja od umetnosti i živim zbog čega sam jako srećna. Ispunila sam sva svoja očekivanja. Želim da pripremim novu kolekciju za zimu 2017, i da to ne budu samo šalovi i kape, već i čarape, patofne, rukavice svih oblika, pončo, džemperi, ogrtači, prekrivači za fotelje, mala ćebenca itd. Ima toga, samo je važno završiti veliki broj komada preko leta, i onda imati dobru ponudu tokom zime. Volela bih da napravim svoj radni kutak gde će svi radovi uvek biti izloženi ,i gde bi zainteresovani kupci u svakom momentu mogli da dođu i da vide kako sve to izgleda i da se uvere u kvalitet“, zaključuje Milena Tasić.
Sagovornica: Milena Tasić, arhitekta iz Obrenovca
Foto: Milena Tasić
Komentari