Pre oko pet hiljada godina otkrivena je tajna heklanja i štrikanja. Veruje se da su ovu veštinu znali i drevni narodi Inke, a usavršile su je naše bake i žene sa Zlatibora i sačuvale ovaj zanat od zaborava.
Ko je imao sreću da mu baka isplete vuneni džemper, šal ili rukavice sigurno dobro pamti toplinu „oko srca“, ali i nema strah od zime. Vuna je nekada bila osnovni materijal za izradu odevnih predmeta. Danas, mladi uglavnom i ne znaju kako se bilo šta od vune pravi i koliko vredi.
Možda vas zanima
PROČITAJ JOŠ:
Na sajmu turizma u Beogradu upoznali smo i Vanju Golubović sa Zlatibora, koja se zajedno sa porodicom više od petnaest godina bavi proizvodnjom odeće od vune.
.png "Vuna © Agromedia")
„Dolazimo iz okoline Zlatibora i svi proizvodi koje smo izložili vezani su za taj kraj. Žene koje se bave time rade kod kuće, mi za njih nabavljamo vunu, peremo je i obrađujemo. One dobijaju modele, veličine ako su u pitanju jakne ili čarape, rade sve po utvrđenim merama i dizajnu“, objašnjava Vanja.
Za jedne čarape potrebno je izdvojiti bar dva dana, a za dobru jaknu i dvadeset, to kasnije diktira i cenu. Sve se pravi ručno.
„Cela porodica je uključena u ovaj posao, jedino se nit pravi mašinski da bi bila jednaka. Ostalo je sve ručno i vez, kao što se vidi na rukavicama ili jaknama… Tehnika sa iglama-jednostruko, dvostruko, različite su varijante, to već naše bake najbolje znaju“, kaže Vanja.
Proizvodnja vunenih niti je nekada bila jako težak posao, a kako ovaj proces izgleda danas?
„Nekada je to bilo šišanje ovaca, pa su žene same rukama pravile nit, sada je to malo komplikovanije i oduzima dosta vremena. Danas postoje različite radionice od kojih nabavljamo vunu obojenu ili ne. Kada bismo se i time bavili trebalo bi nam mnogo više vremena“, dodaje ona.
Zapitali smo se koliko su odevni predmeti od vune topli, i koji Vanja izdvaja?
„To je garderoba koja se može nositi do nula stepeni i tada je dovoljna, nije potrebno ništa dodatno, jako je toplo. Vuna je termoregulator koji može da održava temperaturu tela. Ja volim da nosim jakne sa motivima kućica i tipičnim zlatiborskim motivima, to je autentično, a može da bude i moderno ako se dobro ukombinuje“, objašnjava kroz smeh ona.
„Moderne“ devojke retko biraju odeću od prave vune, nemaju baš ni gde da je kupe, dodaje Vanja. Možda će baš ova priča motivisati neke da prepoznaju kvalitet i vrednost ove odeće. Mašinski proizvedene kape i šalovi su znatno jeftiniji, ali ništa ne može da zameni ručni rad veštih žena sa Zlatibora.
Sagovornica:
Vanja Golubović, Woolart Zlatibor
Komentari