Međunarodni dan studenata obeležava se 17. novembra u znak sećanja na 20 čehoslovačkih studenata koje su nacisti pogubili 1939. godine. Ovog datuma pokreću se važna pitanja u vezi sa kvalitetom studiranja i problemima sa kojima se studenti suočavaju tokom školovanja. Tim povodom razgovarali smo sa studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu o njihovim motivima i ambicijama da studiraju a kasnije da se bave poljoprivredom.
Godinama unazad, aktuelna tema je nezainteresovanost mladih za određene fakultete na kojima ostaje veliki broj upražnjenih mesta, a među njima se spominje i Poljoprivredni fakultet. Međutim, prema rečima prodekana za nastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Ferenca Bagia, sva budžetska mesta su popunjena u ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Možda vas zanima
„Osnovne akademske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ove školske godine upisalo je 607 studenata, a najviše kandidata se prijavilo na integrisane studije za veterinarsku medicinu. S obzirom na manji broj rođene dece u generaciji koja je ove godine upisala fakultet, smatramo da je zainteresovanost zadovoljavajuća“, rekao je Bagi.
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu osnovan je 1954. godine, i podeljen je na osam departmana: departman za stočarstvo, departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, departman za ratarstvo i povrtarstvo, departman za veterinarsku medicinu, departman za poljoprivrednu tehniku, departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, departman za uređenje voda, departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu. Na osnovnim akademskim studijama školuje se oko 3.000 studenata.
Mladi koji studiraju na ovom fakultetu imaju teorijsku, kao i praktičnu nastavu koja se odvija u poljoprivrednim zadrugama, preduzećima, različitim gazdinstvima, stručnim službama. Ana Zelić, studentkinja fitomedicine na ovom fakultetu, kaže da je praksa bila veoma značajna za nju, jer pre studija nije imala mnogo kontakta sa poljoprivredom.
„Jedini kontakt koji sam imala sa poljoprivrednom proizvodnjom pre upisa na fakultet bila je mala bašta u kojoj moji roditelji gaje povrće za sopstvene potrebe. Međutim, kako su studenti druge, treće i četvrte godine u obavezi da odrade praksu u prognozno-izveštajnoj službi, brzo sam se upoznala sa tim kako funkcioniše poljoprivredni rad. Odlasci na teren su nam svima veoma zanimljivi, jer imamo priliku da se upoznamo sa biljnim i insekatskim vrstama koje nismo ni pomišljali da postoje do tad, te da na taj način primenimo sve što smo naučili iz knjiga“, rekla je Zelićeva.
Prema njenim rečima, smer fitomedicina je veoma perspektivan, te se nakon završenih studija nada uspešnoj karijeri u oblasti zaštite bilja koja je sve popularnija zbog razvoja različitih biljnih sredstava.
„Prednost ovog zanimanja je što se posao fitomedicinara ne svodi samo na zatvoren prostor i rad u laboratoriji, već uključuje i odlazak na njivu, voćnjak ili vinograd i komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima. Upravo su fitomedicinari ti koji bi trebalo da pomognu poljoprivrednim proizvođačima u borbi protiv bolesti i štetočina koji su pratioci biljne proizvodnje“, dodala je Ana Zelić.
Marina Zorić studentkinja je hortikulture, a ovaj smer je njen izbor jer se i ranije susretala sa uzgojem biljaka. Naime, njena porodica drži cvećaru u kojoj i sama pravi cvetne aranžmane.
„Hortikulturu sam upisala prvenstveno zbog želje da proširim porodični posao. Dopada mi se što na fakultetu stičemo znanja iz različitih oblasti vezanih za našu struku, a saznajemo i različite naučne termine. Takođe, imamo i organizacionu praksu koja uključuje ogledna polja Poljoprivrednog fakulteta na Rimskim šančevima, kao i botaničku baštu u okviru samog fakulteta”, rekla je Zorićeva.
Andrej Jovanović upisao je studije voćarstva i vinogradarstva iz ljubavi prema prirodi, ali i enologiji kojoj bi želeo da se posveti nakon završetka fakulteta.
„Najinteresantnije kod studija voćarstva i vinogradarstva je to što stičem i teorijsko i praktično znanje o plodovima mog budućeg rada. Pohađam drugu godinu studija na kojoj imamo vinogradarsku praksu, a ona obuhvata svaki aspekt rada u vinogradu i dozvoljava nam da učimo na svojim greškama. U mom slučaju, to je od izuzetnog značaja, jer za razliku od večine mojih kolega nemam nikakva ranija iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji. Nakon završetka studija imam više mogućnosti: rad u opštini, ministarstvu, kod proizvođača voća, ili bavljenje enologijom što me najviše interesuje. Naravno, opcija je i bavljenje poljoprivredom na sopstvenom imanju”, rekao je Andrej Jovanović iz Subotice.
Studentkinja Departmana za veterinarsku medicinu, Marina Brankov, i ranije se susretala sa poljoprivrednom delatnošću. Završila je srednju Poljoprivrednu školu u Futogu, a prema njenim rečima odluku da upiše ovaj smer je donela jer se bavi jahanjem od svoje dvanaeste godine.
„Od malih nogu obožavam životinje i treniram jahanje. Provodeći mnogo vremena sa konjima shvatila sam da je veterina definitivno poziv za mene, tako da je Poljoprivredni fakultet bio jedina opcija. Pozitivne strane mog smera su učenje novih stvari i sticanje znanja koja ću moći da primenim nakon završetka studija u cilju pomaganja životinjama i spasavanju njihovih života. Pored toga, širok je spektar zaposlenja u veterini. Može se izabrati rad sa jednom vrstom životinja, kao što su, na primer, farmske životinje. Tu je, naravno, i rad u laboratorijama, školama, fakultetima ili inspekciji. Svako može pronaći ono što mu odgovara i što će ga zainteresovati“, rekla je Brankov.
Student agroturizma i ruralnog razvoja, Boris Stojanović, kaže da je ovaj smer izabrao jer se sa turističkom delatnošću upoznao u srednjoj školi, a kako je dete iz manje sredine, poljoprivreda mu nije nepoznanica.
„Agroturizam je grana poljoprivrede koja je u svetu veoma razvijena i cenjena, a smatram da se i u Srbiji ona razvija i ima perspektivu. Praksa na našem smeru je bazirana na kombinaciji rada u turističkim agencijama, poljoprivrednim gazdinstvima i ostalim preduzećima. Takođe, praksu smo imali i u Komercijalnoj banci u sektoru za agroekonomiju, i upravo je ta sveobuhvatnost u poljima izučavanja ono što mi se najviše dopada na Poljoprivrednom fakultetu“, rekao je Stojanović.
Svi studenti su se složili da mladi nisu u velikoj meri zainteresovani za poljoprivredu, jer je asocijacija na ovu delatnost uglavnom vezana za težak i mukotrpan fizički rad koji nije dovoljno isplativ. Takođe, prva pomisao na poljoprivredu je selo, a mladi teže ka gradu i urbanijem stilu života. Međutim, ova privredna grana je širi, kompleksniji pojam od toga, koji nudi mnoštvo usmerenja i različitih mogućnosti.
Uz obaveznu praktičnu nastavu u poljoprivrednom okruženju, fakulteti osposobljavaju svoje studente za rad u odabranoj struci i edukuju ih o tome na koji način mogu najbolje da doprinesu razvoju poljoprivrednog potencijala. Takođe, o kvalitetu studija na poljoprivrednim fakultetima svedoče brojna priznanja i investicije. Poljoprivredni fakultet u Zemunu našao se na 35. mestu u oblasti prehrambene tehnologije na Šangajskoj listi koja rangira visokoškolske ustanove iz celog sveta, pritom se bolje pozicionirajući od većine najprestižnijih svetskih univerziteta.
Novosadski poljoprivredni fakultet ove godine je dobio veterinarsku kliniku sa savremenom laboratorijom u saradnji sa Pokrajinskom vladom, čija vrednost je procenjena na više od 23 miliona dinara, čime su studentima omogućeni još bolji uslovi za sticanje potrebnog znanja.
Sagovornici:
Ferenc Bagi, prodekan za nastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Ana Zelić, studentkinja fitomedicine
Marina Zorić, studentkinja hortikulture
Andrej Jovanović, student sa smera voćarstva i vinogradarstva
Marina Brankov, studentkinja Departmana za veterinarsku medicinu
Boris Stojanović, student agroturizma i ruralnog razvoja Boris Stojanović
Komentari