Iako država skoro svake godine izdvaja podsticajna sredstva za mlade poljoprivrednike, ipak postoje još neke stvari koje im nedostaju da bi se trajno vratili u svoje rodno selo. Svi su se složili da je finansijska podrška neophodna, ali da je isto tako bitan i društveni život, koga na selu nema baš mnogo. Pročitajte šta su još rekli naši sagovornici.
Možda vas zanima
Udaljenost i loša povezanost sa gradom
Branko Džamić (24) iz Gornje Velike Vrbnice kod Aleksandrovca je na pitanje šta nedostaje mladima na selu bez dvoumljenja odgovorio da su to dve stvari: prva je bolji putevi i bolja povezanost sa gradom, dok je druga finansijska podrška: „Putevi treba da budu normalni, da se ne gazi po kamenju. Potrebna je i finansijska pomoć mladima kako bismo pokrenuli poljoprivrednu proizvodnju.“
Kako pomoći mladima da ostanu na selu?
Naša sagovornica Nevena (22) iz okoline Kraljeva ističe da su na selu jako loši uslovi života za mlade ljude, a posebno ističe nedostatak i udaljenost društvenog i kulturnog sadržaja. U tome šta nedostaje mladima delimično se slaže sa Brankom: „Ono što najviše nedostaje u selu gde živim je prevoz ka gradu, naročito uveče. Nemaju svi auto. Sve što je mladima interesantno – pozorište, bioskop, kafići, diskoteke, sve je u gradu. Pored toga, školovanje dece, kao i obdanište, sve je dostupno samo u gradu. Ne mogu svi roditelji da šalju decu u grad u vrtić ili školu.“ S obzirom na to da studira u gradu, nema u planu da ostaje na selu.
Putevi treba da budu normalni, da se ne gazi po kamenju. Potrebna je i finansijska pomoć mladima kako bismo pokrenuli poljoprivrednu proizvodnju.
Divlje deponije u selima
Jelena Stajkovac (28) iz Pleša kod Aleksandrovca složila se sa prethodnim sagovornicima da je loša povezanost sa gradom i nedostatak prevoza ono što mladima najviše smeta, kao i bogatiji društveni život. S obzirom na to da je diplomirani agroekonomista i da živi u Beogradu, kaže da bi se rado vratila u svoje rodno mesto.
„Vratila bih se na selo sigurno! Ali pod uslovom da imam neki konkretan posao ili da imam podršku da pokrenem nešto svoje. Za normalan život na selu i da bi mladi mogli da žive od poljoprivrede, potrebno je da se ukrupne parcele, za šta nemam uslova. Druga stvar koja mi jako smeta su divlje deponije koje stvaraju poljoprivrednici. Pored toga što nanose štetu životnoj sredini, negativno utiču na razvoj seoskog turizma koji bi ovde mogao da se razvija“, kaže Jelena.
Kako da rešimo problem odlaganja poljoprivrednog otpada?
Za razliku od ostalih sagovornika, Marko Đurđević (22) iz sela Borović kod Obrenovca kaže da mu u njegovom selu ništa ne nedostaje. Društvo ima, a prevoz ka Beogradu i Obrenovcu je veoma čest. Ali, da bi mladi na selu mogli da žive od poljoprivrede, neophodna je pomoć države: „Finansijska pomoć je uvek dobrodošla. Ostalog u mom selu imam. Autobus ka obližnjim gradovima ide na svakih desetak minuta.“
Sagovornici: Branko Džamić, Nevena, Jelena Stajkovac, Marko Đurđević
Komentari