Iako je tek na polovini treće decenije Vladimir Stefanović iz Bukovice kod Kraljeva, znanjem, upornošću i ambicioznošću izaziva divljenje i poštovanje mnogo iskusnijih voćara ne samo u svom selu nego i čitavom kraju koji zbog izvandrednih prirodnih uslova, konfiguracije terena i sastava zemljišta s puno razloga mnogi nazivaju drugom Topolom, bogom danih za kvalitetnu voćarsku proizvodnju. Dvadesetčetvorogodišnji bukovički voćar tvrdi da je izabrao pravi životni poziv koji ni pod kakvim uslovima ne bi menjao za bilo koje drugo zanimanje.
Možda vas zanima
Iako je završio za mehaničara preciznih mašina i uređaja i gotovo do savršenstva ovladao znanjem iz te oblast, Vladimir Stefanović nijednog trenutka nije se dvoumio u izboru životnog zanimanja. Na pet hektara plodne bukovičke zemlje nastavio je s obnovom plantaža jabuka i kruške koje zasadio njegov deda Ljubo, čuveni kraljevački voćar koji je među prvima na obrocima Jelice počeo modernu plantažnu proizvodnju voća. Vladimiru je deda bio i ostao najveći uzor, najbolji učitelj i podrška.
„U petom razredu osnovne škole bio sam sasvim siguran da će selo i poljoprivreda biti moja životna odluka i zanimanje. Uživao sam da posmatram kao se zemlja obrađuje-ore i kopa, naročito kad blista pod zasadima raznog voća koje je moj deda Ljubo, divan čovek i domaćin, s puno ljubavi sadio i uzgajao. Za razliku od mnogih koji su se držali devize:„selo hvali a u gradu živi“ ja sam se vrlo lako odlučio za život na selu, što je bila prava retkost kod mojih generacijskih drugova“, kazuje Vladimir.
Mladi bukovički voćar tvrdi da se nijednog trenutka nije pokajao iako život na selu nije nimalo lak. Zora i kasna noć često zatiču Vlaimira na njegovim besprekorno obrađenim plantažama, ali kad se nešto voli i kada se ima jasna vizija budućnosti na selu i poljoprivredi, onda se teškoće lako prebrode i zaborave.
Proširenje i raznovrsnot proizvodnje – prioritet
„Ne mogu da kažem da sam počeo sa ledine i bez osnove. Deda i otac Mirko imali su lepo uređene plantaže jabuke, kruške i šljive na kojima su proizvodili veoma kvalitetno voće i za domaće i za rusko tržište ,i dobro su unovčavali svoj rad.Kupovali su mašine i opremu tako da su meni ostavili dobar temelj za rad i napredak“,ističe Vladimir.
Probirljivo tržište, naročito strano, sve strožiji zahtevi u pogledu poštovanja propisa u obradi, primeni agrotehničkih mera i zaštiti, zatim u pogledu kvaliteta i asortimana voća koje kupci traže, bili su novi i stalni izazovi za Vladimira koje je dosledno primenjivao.
„Ja sam uspeo da prošlogodišnji rod jabuke i kruške prodam i solidno unovčim za razliku od mnogih mojih kolega koji su na tom voću, posebno jabuci, zabeležili veliki gubitak. Za mene je to bio pouzdani signal da se okrenem proizvodnji jagodičastog voća, pre svega jagode, tako da raznovrsnom prizvodnjom mogu da nadomestim slabiju popražnju i prodaju drugog voća. Danas pored jabuke, kruške i šljive sorte „čačanska lepotica“, na posedima od po pola hektara uzgajam trešnju, višnju, kajsiju i jagodu, koja ove godine ima odličnu cenu i pored kišovitog i hladnog vremena koje je u velikoj meri uticalo na zrenje i berbu“, dodaje Vladimir.
Mehanizacija obnovljena, hladnjača u planu
Vladimir očekuje dobru zaradu i na višnji, trešnji i kajsiji koje su odlično ponele i rod je za sada odličnog kvaliteta. S proširenjem proizvodnje rastu i ambicije uspešnog bukovičkog voćara. Ima jasne planove da svake godine proširuje proizvodnju u čemu ima podršku dede Ljuba, oca Mirka, majke Nataše i brata Nebojše sa kojim uzgaja jagodu i kajsiju. Raspolaže svom potrebnom mehanizacijom osim traktorske mašine za obradu zemlje između stabala, takozvane ,„pipalice” ali će i nju vrlo brzo da nabavi.
„Već krajem ove ili početkom naredne godine počeću izgradnju moderne hladnjače i u toj investiciji očekujem pomoć roditelja i brata. Na selu dišem punim plućima, sam sa na svojim i sam sebi gazda i tako ostvarujem svoje snove koje sam ozbiljno shvatio“, govori Vladimir Stefanović.
Roditelji Mirko i Nataša u svemu prate i podržavaju mlađeg sina. Imaju i oni planove i želje za njega. Voleli bi da i Vladimir kao njegov brat što pre nađe životnu saputnicu s kojom bi zajedno ostvarivao svoje želje i planove. Tada bi, kako kažu, porodična i roditeljska sreća bila potpuna, veruju i Vladimirova.
Komentari