Dvadesetpetogodišnji Marko Gavrilović iz valjevskog sela Degurić, iako živi samo nekoliko kilometara od centra grada, nije želeo da traži posao u nekom od ovdašnjih preduzeća, već je odlučio da živi od poljoprivrede. Završio je srednju poljoprivrednu školu i na porodičnom gazdinstvu uz podršku roditelja odlučio je da proširi stado ovaca.
Možda vas zanima
Kaže da je ozbiljnije počeo da se bavi ovčarskom proizvodnjom kada je 2012. godine nabavio 30 umatičenih jagnjadi sjeničke pramenke. Nakon pet godina, na farmi je sada 55 starijih plotkinja i 40 mladih jaganjaca.
Čistokrvna tovna grla – šansa za uspeh
„Stado se povećava svake godine, ali za dalju reprodukciju ostavljam samo najbolju jagnjad. Na to je pre svega uticala visina subvencija koje daje Ministarstvo poljoprivrede, jer 7.000 dinara za jedno umatičeno grlo je izuzetan podsticaj. Mislim da bi dosta mladih ljudi trebalo da se bavi ovčarskom proizvodnjom jer je ovo dobar posao i mogu da se naprave dobri rezultati“, kaže naš sagovornik i dodaje da imaju oko četiri hektara zagrađenih pašnjaka, ali kad se pokosi livada i posle berbe kukuruza ima uslova da gaji i mnogo više ovaca.
„Nadam se da ću imati uslove za 80 do 90 grla. Izgradio sam nov objekat, tako da ću ove godine za reprodukciju ostaviti više ženskih jagnjadi“, rekao nam je Marko, koji je inače jedan od najmlađih odgajivača koji je svoja grla izložio na jedanaestoj regionalnoj „Ovčarskoj izložbi“ koja je održana proteklog vikenda u selu Pričević nadomak Valjeva.
Ovčarska izložba u selu Pričević
Njegov malo stariji kolega, Aleksandar Stanarević iz Valjevske Kamenice, poneo je kući šampionski pehar kao apsolutni pobednik ovogodišnje izložbe za izloženih 17 grla. I on je život u gradu zamenio selom. Pre osam godina on i brat su rešili da se bave stočarskom proizvodnjom. Na farmi pored krava i svinja je i stado od 80 ovaca i tri priplodna ovna.
„Da bi se postigli ovakvi rezultati, potreban je veliki trud, dosta ulaganja, vremena. Najviše smo radili na genetskom potencijalu samih grla, na krupnoći, eleganciji sjeničke ovce. Ovčarstvo jeste perspektivno, ali sve što se radi mora da se radi sa ljubavlju. Ako se samo gleda zarada, onda to i ne ide kako treba. U planu je povećanje broja grla i dalji rad na selekciji“, kaže Aleksandar.
Najbolja rasa ovaca za uzgoj: virtemberg ili pramenka?
Da valjevski kraj ima izvanredne uslove da kako je rečeno „postane centar odgajanja sjeničke ovce“ pokazala je i ovogodišnja izložba, koja je održana nakon trogodišnje pauze. Na njoj je 27 odgajivača iz Valjeva, Uba, Osečine izložilo 220 grla sjeničke oplemenjene pramenke.
„Napredak se vidi, ali ima i prostora za unapređenje. Moraju naši odgajivači mnogo tešnje da sarađuju sa stručnim službama i sa ljudima koji poznaju ovu proizvodnju. Sve to u cilju kako bi unapredili svoju proizvodnju, da njihova priplodna grla budu produktivnija, da imaju što veći broj kvalitetnih priplodnih grla a onda da imaju uslova da dobiju zadovoljavajuće subvencije od države. Nadam se da će to u budućnosti i ova manifestacija podstaći. Prema mom mišljenju, ovde je bilo više mlađih odgajivača. Oni su za nas interesantni i treba da postanu robni proizvođači jer su za sada kvote za izvoz o kojima govorimo samo san. Mi to trenutno nemamo, ali ako budem radili kako treba u budućnosti i sa nekom realnom stopom povećanja prvenstveno priplodnih ovaca koje treba da nam donesu veći broj priplodne i tovne jagnjadi, onda možemo da računamo o nekim izvoznim kvotama nakon zadovoljenja domaćih potreba za jagnjećim mesom“, ocenio je Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
U lokalnoj samoupravi kažu da je cilj ovakvih manifestacija promocija sela i razvoja poljoprivrede. Poručuju da je plan da „u naredne četiri godine na području Valjeva bude 100.000 ovaca“.
Festival jagnjećeg pečenja
U sklopu „Ovčarske izložbe“ prvi put je održan Festival jagnjećeg pečenja i takmičenje u pripremanju gulaša od jagnjećeg mesa. To i ne čudi jer je ovo valjevsko selo nadaleko poznato po dobrom i kvalitetnom jagnjećem pečenju.
Majstori jagnjećeg pečenja koji su i proslavili ovaj kraj su i ovdašnje kafedžije Branka i Vule u čijim se kafanama već decenijama gostima služi isključivo ovaj specijalitet.
Među 20 takmičara, prema oceni žirija, najbolje jagnje ispekla je ekipa Rajka Gavrilovića iz Valjeva. Najbolji gulaš skuvali su gosti iz Koceljeve, ekipa „M2“, na čelu sa Božidarom Radovanovićem.
Velikom posetom zadovoljni su i organizatori, JP „Agrorazvoj – valjevske doline“, meštani MZ Pričević i Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo. Gostiju je bilo iz Valjeva i okolnih mesta i to preko 2.000. Kilogram jagnjećeg pečenja prodavan je za 1.500 dinara, a prodavci koji su zadovoljno trljali ruke kažu da su mogli i više da prodaju, ali se nisu nadali tolikom interesovanju.
Sagovornici:
Marko Gavrilović,
Aleksandar Stanarević,
Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Autor: Dejan Davidović
Komentari